U vremenu kada se gradnja odvija brže nego ikad, a zaborav kulturnog nasleđa raste, očuvanje tog nasleđa postaje ključno pitanje identiteta. O ovoj važnoj temi razgovarali smo sa Adamom Crnobrnjem, arheologom i predsednikom Srpskog društva arheologa, koji je istakao da se često zaboravlja koliko je važno razumeti i čuvati kulturne vrednosti koje nas okružuju.
Crnobrnja je tokom svoje karijere sproveo istraživanja koja su pokazala zabrinjavajuće podatke o svesti ljudi o kulturnom nasleđu. Pre oko deset godina radio je na strategiji razvoja kulture za jednu lokalnu samoupravu, gde je u anketi koju je sprovela velika agencija otkriveno da manje od pet odsto ispitanika zna prepoznati šta je kulturno nasleđe u njihovoj sredini. „Jednostavno, sam pojam im nije blizak. Zbog toga sam kreirao priručnik koji objašnjava šta raditi u određenim situacijama – ceo algoritam i uputstvo, kako za običnog građanina, tako i za policajca, urbanistu i druge,“ rekao je Crnobrnja.
On ističe da je problem u tome što ljudi često ne prepoznaju određene objekte ili tradicije kao deo svog nasleđa. U tom kontekstu, Crnobrnja naglašava da je važno povećati svest o značaju očuvanja kulturnih vrednosti. „Kada zaboravimo na svoje nasleđe, gubimo deo identiteta. Naša kultura je ono što nas definiše kao narod,“ dodaje on.
U razgovoru se osvrnuo i na izazove sa kojima se arheolozi suočavaju u savremenom društvu. Rapidna izgradnja i urbanizacija često dovode do uništavanja arheoloških lokaliteta, a nedostatak svesti i znanja o važnosti tih lokaliteta doprinosi daljem gubitku kulturnog nasleđa. „Ponekad, kada naiđemo na arheološke ostatke tokom gradnje, investitori i građevinari nisu svesni šta su pronašli i kako bi to moglo da utiče na njihov projekat. To može dovesti do nepažljivog uništavanja važnih istorijskih artefakata,“ objašnjava Crnobrnja.
Osim toga, Crnobrnja je istakao i važnost obrazovanja u ovoj oblasti. Smatra da bi trebalo uključiti više sadržaja o kulturnom nasleđu u obrazovne programe, kako bi se mladi ljudi osnažili da cene i čuvaju svoje nasleđe. „Obrazovanje je ključ. Ako od malih nogu učimo decu o važnosti kulturnog nasleđa, oni će to preneti dalje i postati svesni građani koji će se boriti za očuvanje tih vrednosti,“ naglašava on.
Takođe, pozvao je i na veći angažman lokalnih zajednica u očuvanju kulturnog nasleđa. „Svaka zajednica ima svoje specifičnosti, tradicije i istorijske vrednosti koje je potrebno čuvati. Uključivanje građana u procese očuvanja može doneti dugoročne rezultate i stvoriti osećaj pripadnosti,“ rekao je Crnobrnja.
Na kraju razgovora, Crnobrnja je izrazio nadu da će se u budućnosti više pažnje posvetiti očuvanju kulturnog nasleđa i da će ljudi postati svesniji njegovog značaja. „Kulturno nasleđe nije samo prošlost, ono je deo naše sadašnjosti i budućnosti. Ukoliko ga zaboravimo, zaboravićemo i ko smo,“ zaključio je.
Očuvanje kulturnog nasleđa je izazov koji zahteva zajednički trud i saradnju između različitih sektora društva, od vlada i institucija do pojedinaca. Samo zajedničkim naporima možemo očuvati bogatstvo koje oblikuje naš identitet i nasleđe za generacije koje dolaze.
