Tonino Picula, izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju, komentarisao je blokadu sredstava iz Plana rasta za Zapadni Balkan, koja će trajati dok se ne ispune određeni uslovi. On je istakao da Srbija ponovo ima „grejs period“ u kojem bi vlasti u Beogradu trebale da pokažu dobru volju. Picula je naglasio važnost sredstava koja se kreću oko milijardu i po evra iz programa reformi i rasta, uz napomenu da se nakon prethodnih obaveza nije dogodilo ništa značajno.
U svom obraćanju, Picula je rekao da je neophodno da Srbija ukloni „Mrdićeve zakone“ kako bi se stvorila osnova za dalji napredak. On je upozorio da će, ukoliko se ništa ne promeni, predsednik Aleksandar Vučić pomisliti da Brisel ne namerava da iskoristi sredstva koja su Srbiji potrebna za ispunjavanje postavljenih kriterijuma.
Prošle nedelje, Odbor za spoljne poslove Evropskog parlamenta usvojio je izveštaj o Srbiji koji je takođe pripremio Picula. Izveštaj je kritičan prema vlastima u Srbiji i ukazuje na to da je napredak u procesu evrointegracija zaustavljen. Picula je u vezi s tim komentarisao Vučićeve izjave o velikim kapacitetima Srbije, naglašavajući da je Srbija najveća država na Zapadnom Balkanu i da poseduje značajne resurse za napredak ka članstvu u EU.
Ipak, Picula je ukazao na veliku razliku između političkih ambicija i stvarnosti na terenu. On je primetio da vlasti već godinama otvaraju nove unutrašnje dileme i stvaraju tenzije prema susednim zemljama umesto da se fokusiraju na otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja. To se posebno odnosi na odnose sa zemljama koje brzo napreduju prema članstvu, poput Crne Gore, kao i sa članicama EU, poput Hrvatske.
Picula je istakao da je evidentna razlika između deklarisanih ambicija vlasti i stvarnog stanja u zemlji. On je rekao da praktično nema poglavlja za koje nije ocenjeno da je napredak ograničen ili da ga uopšte nema, što odražava zabrinutost Parlamenta o situaciji u Srbiji u ovom ključnom periodu njene novije istorije.
Govoreći o odnosima između Evropskog parlamenta i Evropske komisije, Picula je naglasio zabrinutost zbog pomirljivog pristupa Komisije prema Srbiji, posebno u svetlu nazadovanja u oblasti vladavine prava, demokratije i slobode medija. On je ukazao na to da je Evropski parlament godinama jasno ukazivao na pravu prirodu Vučićevog režima, dok su Komisija i Savet ostali podeljeni u svojim stavovima.
Pomenuta je i situacija iz oktobra prošle godine, kada je poverenica za proširenje, Marta Kos, objavila izrazito kritičan izveštaj o stanju u Srbiji. Picula je napomenuo da su stvari postale još gore usvajanjem „Mrdićevih zakona“ u januaru ove godine, što predstavlja jasan dokaz da Vučićeva vlast ne želi da se konsultuje sa relevantnim institucijama.
On je istakao da je ključna greška napravljena prošle godine kada je tolerisan odlazak srpskog predsednika u Moskvu na paradu Putinove vojske, koja je istovremeno bila povezana s agresijom na Ukrajinu. Picula je izrazio nadu da će se pozicija Komisije i Saveta prilagoditi onome što srpski predsednik već godinama radi.
U zaključku, Picula je ponovio da je potrebno da Srbija pokaže dobru volju u ovom grejs periodu kako bi se sprečila dalja blokada finansijskih sredstava i osigurao napredak u evrointegracijama. On je naglasio da je važno da vlasti u Beogradu prepoznaju ozbiljnost situacije i odgovore na zahteve evropskih institucija.
