Prošlo je 25 godina od velikih demonstracija u Beogradu, koje su 5. oktobra 2000. godine označile kraj vladavine Slobodana Miloševića. Tadašnja Demokratska opozicija Srbije (DOS) pozvala je građane na proteste nakon što je Ustavni sud poništio rezultate predsedničkih izbora održanih 24. septembra. Ovaj događaj se i danas pamti kao buđenje nade, ali i kao simbol izneverenih očekivanja.
Tokom godina ratova, sankcija i opšteg siromaštva, izbori u septembru 2000. godine predstavljali su priliku za građane tadašnje Savezne Republike Jugoslavije da promene politički kurs. Vojislav Koštunica, kao kandidat široke koalicije DOS, suprotstavio se dotad neprikosnovenom Miloševiću. Iako je Koštunica u prvom krugu izbora osvojio 50,24% glasova, Savezna izborna komisija nije priznala njegovu pobedu, tražeći organizovanje drugog kruga.
Opozicija je pozvala na okupljanje građana u Beogradu, a kolone ljudi iz svih krajeva zemlje krenule su ka glavnom gradu. Među najbrojnijim učesnicima bili su građani Čačka. „Tolika volja naroda, jedinstvo, rešenost da nešto urade, ne znam da li će se ikada ponovo dogoditi u Srbiji“, izjavio je Velimir Ilić iz koalicije DOS, opisujući tadašnje događaje. Ljudi su se suočili sa policijom, ručno su dizali šlepere, a policajci su bežali ostavljajući oružje.
Zgrada tadašnje Savezne vlade, danas Dom Narodne skupštine, zapaljena je, a demonstranti su ušli u zgradu RTS-a. Policija je odbila da posluša naređenja vlasti, a načelnik generalštaba nije pristao da pošalje tenkove na ulice. Jedinica za specijalne operacije, pod komandom Milorada Ulemeka Legije, takođe je promenila stranu.
Zoran Živković iz DOS-a istakao je da bi do promene došlo i bez saradnje sa vojskom, ali da su želeli da izbegnu krvoproliće. U večernjim satima, Vojislav Koštunica obratio se okupljenim građanima sa terase gradske skupštine. Sledećeg dana, suočen sa realnošću i potvrdom Ustavnog suda o gubitku izbora, Milošević je javno priznao poraz.
Ipak, nažalost, tokom protesta dogodile su se tragedije. Jasmina Jovanović iz Miloševca poginula je pod točkovima kamiona, dok je Momčilo Stakić iz Krupnja umro od srčanog udara. Slavica Đukić Dejanović iz SPS-a primetila je da su mnogi akteri 5. oktobra izneverili svoja očekivanja, naglašavajući da su nezadovoljni među aktivnim revolucionarima.
Nakon 5. oktobra, Srbija je postala normalna država, jer su ukinute sve vidove sankcija, smatra Velimir Ilić. Zoran Živković dodao je da je taj dan nastavak 24. septembra, kada su održani izbori. „Građani Srbije, verujući u ono što nudimo, pobedili su Miloševića i gurnuli ga u istoriju“, rekao je.
Međutim, Slavica Đukić Dejanović naglasila je da 5. oktobar nije ostvario ideale revolucionara, već je „prosto razrušio zemlju“. Dvadeset pet godina kasnije, većina aktera 5. oktobra nije prisutna u javnom životu. Vojislav Koštunica povukao se iz politike i ne daje izjave, dok je Slobodan Milošević preminuo u pritvoru Haškog tribunala.
Ovaj jubilej predstavlja trenutak za refleksiju o postignućima i razočaranjima koja su usledila nakon tog istorijskog dana. Dok se mnogi sećaju entuzijazma i nade koja je vladala u tom trenutku, realnost današnjice često donosi osećaj nezadovoljstva i nostalgije za vremenima kada su se činili mogući bolji dani za Srbiju.
