Sinoć je na Zlatiboru svečanom dodelom nagrada zatvoren prvi Nacionalni festival filma i televizije, događaj koji je okupio brojne zvezde domaće kinematografije. U centru pažnje bio je legendarni glumac Petar Božović, koji je za svoj neprocenjiv doprinos umetnosti i kulturi dobio Zlatni bor za životno delo. Ova nagrada predstavlja priznanje za njegov bogat opus koji je obeležio decenije na domaćoj filmskoj, pozorišnoj i televizijskoj sceni.
U razgovoru za Informer, Božović je otvoreno govorio o svom odnosu prema sceni i publici. Istakao je da ne želi da umre na pozornici, ali i osvrnuo se na prijateljstva i kolege koje su ga pratile tokom njegove bogate karijere. „Mogu da kažem da mi prija. Onako, malo u šali, a malo u istini, čini mi se da je došla prerano. Meni je tek osamdeset. Žao mi je… Nije toliko važno šta je bilo, važno je šta je sada,“ rekao je Božović.
Kada je reč o popularnosti, glumac je otkrio da ga slava nikada nije obuzela. „Shvatio sam da je talenat dar od Boga. Ne da bih se pojavljivao na naslovnim stranama i davao gromoglasne izjave, već da služim ljudima,“ istakao je. Njegova posvećenost umetnosti i želja da pomogne ljudima kroz svoj rad, čini ga jednim od najcenjenijih umetnika u zemlju.
Na pitanje da li glumci odlaze u penziju, Božović je rekao da veruje da je scena večna za one koji je vole. „Pogledajte film ‘Do poslednjeg daha’. Ljuba Moljac je umro izvodeći svoju monodramu. Bata Stojković bi sve dao da je umro na sceni. To je snaga umetnosti,“ dodao je. Ipak, kada je reč o njegovim željama, Božović je otkrio da ne bi želeo da umre na sceni jer voli život. „Smrt je neminovnost, svi znamo da moramo da umremo, ali uvek se bunimo protiv toga,“ rekao je.
Božović se takođe prisetio anegdota sa festivala, ističući jednu situaciju sa Filmskih susreta u Nišu. On i pokojni kolega Josif Tatić bili su toliko pijani da su se uspavali na klupi u parku. „Ujutru nam prilazi jedna gospođa i kaže: ‘Deco, alo, gotova je kisela čorba da se okrepite.’ Pa to ni rođena majka ni baba ne rade. Eto koliko su Nišlije gostoprimljive,“ sa osmehom je ispričao Božović.
Osim njegovih anegdota, Božović se osvrnuo na trenutnu situaciju u kulturi i umetnosti. „Kad vidim ove ludorije koje rade kulturni radnici, ne mogu da budem miran. Narod je postao još gori,“ rekao je, kritikujući stanje u društvu. Njegove reči ukazuju na duboku zabrinutost za budućnost umetnosti i kulture u Srbiji.
Petar Božović je kroz svoj rad i dalje inspiracija mnogim mladim glumcima i umetnicima. Njegova strast prema pozorištu i filmu, kao i želja da služi ljudima kroz umetnost, ostavljaju dubok trag u srcima publike. Sa 80 godina, još uvek je aktivan u svetu umetnosti, a njegov doprinos će se pamtiti i ceniti generacijama koje dolaze.
Na kraju, Božović je poručio da je vera iznad svega, naglašavajući važnost duhovnosti u životu umetnika i ljudi uopšte. „Razum može uništiti mnoge stvari, ali osećanje je nešto što razum ne može da postigne,“ zaključio je.
Ovaj događaj na Zlatiboru nije samo proslava umetnosti, već i podsetnik na važnost očuvanja kulturnog identiteta i umetničkog izražavanja, što sve više postaje izazov u savremenom društvu. Petar Božović, kao nosilac Zlatnog bora, ostaje simbol tog otpora, posvećenosti i ljubavi prema umetnosti.
