Slučaj petnaestogodišnje Dunje Necić, koja je pronađena u vozu na relaciji Beograd – Petrovaradin, istaknuo je značaj sistema za hitno obaveštavanje javnosti „Pronađi me“. Ova situacija je pokazala koliko je važno brzo delovanje, a zahvaljujući prisebnosti kondukterke i efikasnoj koordinaciji sa policijom, devojčica je prepoznata i bezbedno vraćena. Ovaj incident ponovo je ilustrirao kako pravovremena reakcija pojedinca može biti presudna u potrazi za nestalim detetom.
Sistem „Pronađi me“ je uveden u Srbiji krajem 2023. godine kao nacionalna verzija međunarodnog „Amber Alert“ sistema, a prvi put je aktiviran 26. marta 2024. godine. Tada je nestala dvogodišnja devojčica Danke Ilić u okolini Bora, što je predstavljalo prvo testiranje sistema u stvarnim uslovima. Građani su putem SMS poruka, televizijskih i radijskih prekida programa, kao i digitalnih displeja, dobili hitna obaveštenja. Iako je slučaj izazvao veliku uznemirenost, pokazao je koliko brzo informacije mogu da se šire kada se aktiviraju svi dostupni kanali.
Sistem je drugi put pokrenut krajem 2024. godine zbog nestanka dečaka na Novom Beogradu. Brza reakcija i velika vidljivost medija i mobilnih mreža omogućili su da se dete pronađe u kratkom vremenskom periodu, što je dodatno učvrstilo poverenje u ovaj mehanizam. Treće aktiviranje dogodilo se tokom 2025. godine kada je prijavljen nestanak devojčice u Ubu. Ponovo su informacije brzo stigle do javnosti, a potraga je završena uspešno. Ovaj slučaj je dodatno potvrdio efikasnost sistema „Pronađi me“ kao alata za mobilizaciju javnosti, posebno u manjim sredinama.
Na početku 2026. godine, sistem je aktiviran zbog nestanka dečaka iz Niša. Kao i ranije, ključnu ulogu imala je kombinacija institucionalnog delovanja i uključivanja građana, što je rezultiralo brzim pronalaskom deteta. „Od pet pokretanja sistema, u tri slučaja su deca pronađena u roku do tri sata, što pokazuje koliko je sistem efikasan. Ako se dete ne pronađe u prvih nekoliko sati, šanse za uspeh drastično opadaju“, izjavio je Jurić.
Međutim, važno je naglasiti da se sistem „Pronađi me“ ne aktivira za svaki prijavljeni nestanak. Kriterijumi su strogi i podrazumevaju procenu da postoji ozbiljna opasnost po život ili zdravlje deteta, sumnja na otmicu ili druge rizične okolnosti. Upravo zbog toga, svaka aktivacija nosi težinu hitnosti i mobilizuje veliki broj ljudi.
Za pokretanje sistema neophodno je da policija sumnja da je detetu ugrožen život i da je eventualno žrtva kriminalne otmice. Kriterijumi obuhvataju decu mlađu od sedam godina, decu sa teškim oblicima invaliditeta ili smetnjama, kao i decu koja imaju zdravstveno stanje koje zahteva lekove ili terapiju. Procena se vrši i u slučajevima mogućih krivičnih dela, pri čemu se odluka donosi posebno oprezno.
Pored sistema „Pronađi me“, u Srbiji postoji i platforma „Nestali Srbija“, koja služi kao centralno mesto za objavljivanje informacija o nestalim osobama. Ova platforma omogućava građanima da se informišu o različitim slučajevima nestanka, dok je „Pronađi me“ rezervisan za najkritičnije situacije.
Dosadašnje aktivacije sistema „Pronađi me“ pokazuju da je reč o mehanizmu koji doprinosi brzom protoku informacija i većoj uključenosti javnosti u potrage. U slučajevima kada je sistem aktiviran, informacije su brzo stigle do građana, što je pomoglo da se potraga efikasnije usmeri. Brzina razmene informacija i saradnja između institucija, medija i građana su ključni faktori u ovim situacijama.
Model na kojem se zasniva „Pronađi me“ potiče iz Sjedinjenih Američkih Država, gde je Amber Alert nastao 1996. godine nakon tragične otmice. Vremenom je postao međunarodni standard, koji se prilagođava u različitim zemljama. Iskustva iz Srbije pokazuju da sistem „Pronađi me“ već daje rezultate, ali i da njegova efikasnost u velikoj meri zavisi od spremnosti građana da reaguju. U potrazi za nestalim detetom, svaka informacija može biti presudna.
