Demokratska partija Kosova (PDK) izrazila je danas duboku zabrinutost zbog, kako su naveli, nedavnih kompromisa premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija. Ova stranka smatra da su ti kompromisi omogućili funkcionisanje srpskih institucija na Kosovu, što direktno krši suverenitet takozvanog Kosova.
U saopštenju PDK-a, ističe se da su Kurtijeve odluke predstavljale dva ozbiljna propusta: omogućavanje funkcionisanja srpskih institucija i legitimizaciju dokumenata koje Srbija, kako se navodi, „ilegalno izdvaja“ građanima takozvanog Kosova. Ova situacija je dodatno naglašena u trenutku kada se Priština suočava s institucionalnom krizom, a PDK ističe da takve akcije štete funkcionalnosti privremenih prištinskih institucija.
PDK je podsetila na to da je Kurti godinama govorio da srpske strukture više ne postoje na Kosovu. Međutim, najnovije odluke, prema rečima ove stranke, predstavljaju „javno prihvatanje njihovog postojanja i stvaraju uslove za njihovo dalje funkcionisanje“. U saopštenju se takođe osvrću na Kurtijevu izjavu na godišnjem sastanku Svetskog ekonomskog foruma u Davosu 2024. godine, kada je ponovo naglasio da srpske strukture na Kosovu više ne postoje.
Takođe, PDK smatra da su Kurtijevi potezi nastavak „opasne logike“ Briselskog sporazuma iz 2013. godine i aneksa Ohridskog sporazuma iz 2023. godine, koje je Kurti prihvatio bez transparentnosti i institucionalne debate. Ove zabrinutosti dolaze u svetlu sve veće napetosti između Prištine i Beograda, a posebno kada je reč o funkcionisanju srpskih institucija na teritoriji Kosova.
U međuvremenu, specijalni predstavnik EU za dijalog Beograda i Prištine, Peter Sorensen, izjavio je da EU smatra ključnim prioritetom da vlada u Prištini obezbedi boravišne dozvole za zaposlene i studente koji se odnose na početni period od 12 meseci. Ova mera ima za cilj sprečavanje prekida zdravstvenih i obrazovnih usluga na Kosovu.
Sorensen je, nakon sastanka sa Kurtijem, naglasio da EU traži od Prištine da obezbedi upotrebu ličnih karata koje je Srbija izdala pre 15. marta ove godine kao sredstvo identifikacije za administrativne procese. On je takođe naglasio potrebu da se registruju lica koja ispunjavaju uslove prema prištinskom zakonu, kako bi se omogućilo neprekidno pružanje usluga.
Kurti je, nakon sastanka, najavio da sutra počinje puno sprovođenje zakona o strancima i vozilima, u koordinaciji sa EU. On je rekao da će lokalne vlasti vladi u Prištini dostaviti spiskove akademskog i zdravstvenog osoblja koje je angažovano u pružanju ovih usluga. Ovi spiskovi će poslužiti kao osnova za izdavanje dozvola za privremeni boravak građanima koji podnesu zahtev ministarstvu unutrašnjih poslova privremenih institucija.
Pored toga, Kurti je naveo da se iste mere primenjuju i na studente. Prema novom zakonu o strancima, svi građani koji nemaju dokumenta koja izdaju privremene institucije biće tretirani kao stranci, što znači da neće moći da borave na Kosovu duže od tri meseca bez dobijanja potrebne dozvole za boravak ili rad.
Ovaj propis posebno zabrinjava srpsku zajednicu, jer se prema njemu i Srbi koji nemaju dokumenta koja izdaje Priština takođe tretiraju kao stranci. To stvara dodatne tenzije u već napetoj situaciji između srpske zajednice i privremenih institucija u Prištini.
U vezi sa zakonom o vozilima, građani Kosova ne mogu upravljati vozilom sa stranim registarskim tablicama bez prisustva zakonskog vlasnika, čak i kada imaju ovlašćenje. Ova situacija dodatno komplikuje svakodnevni život Srba na Kosovu, koji se suočavaju s brojnim izazovima i nesigurnostima.
