Pametne naočare, koje su nedavno postale dostupne široj javnosti, nude niz inovativnih funkcija, uključujući mogućnost snimanja iz prvog lica, prevod u realnom vremenu i analizu okruženja uz pomoć veštačke inteligencije. Ovaj tehnološki uređaj više nije samo futuristički koncept, već se prodaje u milionima primeraka širom sveta. I dok mnoge kompanije najavljuju revoluciju u načinu na koji komuniciramo i doživljavamo svet, postavlja se pitanje koliko zapravo znamo o tome šta sve te naočare mogu zabeležiti bez našeg znanja i gde je granica privatnosti.
Na primer, sa najnovijim modelima pametnih naočara moguće je razmenjivati poruke bez potrebe za korišćenjem mobilnog telefona. Takođe, one mogu analizirati okolinu i pružiti informacije o starosti stena ili drugih objekata. Međutim, sve ove funkcije dolaze sa ozbiljnim rizicima po privatnost. Naime, naočare se mogu povezati sa softverima za identifikaciju lica, što omogućava korisnicima da skeniraju lica prolaznika i identifikuju ih u realnom vremenu, što postavlja velike etičke i pravne dileme.
Jedan od najpoznatijih i najkomercijalnijih proizvoda je Meta Ray-Ban. Međutim, ova kompanija se suočila sa ozbiljnim kontroverzama. Istraga je pokazala da su radnici u Keniji, zaposleni da pregledaju privatne snimke korisnika, bili primorani da gledaju intimne trenutke, uključujući bankarske podatke. Ova situacija dovela je do raskida ugovora sa tom firmom, što će rezultirati otpuštanjem više od 1.100 radnika. Meta je izjavila da ozbiljno shvata ove tvrdnje i da su njihove namere da poboljšaju korisničko iskustvo.
Evropski poslanici postavili su pitanja Evropskoj komisiji o tome kako će reagovati na navode da pametne naočare snimaju korisnike u privatnim situacijama bez njihovog znanja. Pored ovih skandala, postoji mogućnost da se pametne naočare koriste i u bezbednosne svrhe. U slučaju odobrenja budžeta od strane Američkog kongresa, Ministarstvo za unutrašnju bezbednost planira da koristi ovakve naočare u radu svojih agenata.
Petar Adelić, specijalista za tehnološke inovacije, ističe da mnogi korisnici nisu svesni kako pametne naočare zapravo funkcionišu. Na primer, čak i kada snimaju samo fotografije, naočare mogu zabeležiti i zvuk, a snimke se automatski prenose na servere kompanije. Takođe, neki modeli mogu se aktivirati i bez znanja korisnika, što predstavlja ozbiljnu pretnju po privatnost.
Jedan od najvećih problema predstavlja način na koji korisnici pristaju na obradu podataka, često nesvesni šta zapravo prihvataju. Mnogi ljudi klikću na „saglasan“ bez čitanja uslova korišćenja, što može otvoriti vrata neovlašćenoj obradi podataka. Naočare imaju opciju da hrane AI sisteme i baze podataka, što dodatno komplikuje situaciju.
S druge strane, tehnologija nije isključivo negativna. Pametne naočare se koriste i kao pomoć slepim i slabovidim osobama, omogućavajući im da dobiju informacije o svom okruženju ili da čitaju tekst u realnom vremenu. Međutim, zabrinutost ostaje kada je reč o identifikaciji ljudi u svakodnevnim situacijama. Na primer, studenti sa Harvarda demonstrirali su kako se uz pomoć ovih naočara može identifikovati osoba gotovo trenutno, koristeći dostupne softvere.
Tokom jedne konferencije u San Francisku, stručnjak za sajber bezbednost pokazao je koliko lako ova tehnologija može da se koristi u praksi, povezujući naočare sa komercijalnim softverom i dobijajući informacije o ljudima u realnom vremenu. Najveća zabrinutost nije samo u samim naočarima, već u mogućnosti povezivanja sa sistemima za biometrijsku identifikaciju.
Iako direktno prepoznavanje lica ne postoji kao osnovna opcija u naočarima, njihovo povezivanje sa komercijalnim softverima može omogućiti prepoznavanje lica bez ikakvih ilegalnih metoda. Kako tehnologija napreduje, važno je postaviti jasne granice i pravila kako bi se zaštitila privatnost korisnika i sprečili potencijalni zloupotreba.
