Oba roditelja dečaka koji je izvršio masakr u OŠ „Vladislav Ribnikar“ osuđena su na zatvorske kazne. Predsednik sudskog veća Dragan Martinović detaljno je opisao zločin koji je trajao samo 2 minuta i 1 sekundu. Dečak, nakon povratka iz etno sela sa drugom i njegovom majkom, ostao je sam u stanu dok su njegovi roditelji i sestra bili odsutni. Kada ga je majka pozvala, on je uzeo stolicu, postavio je ispred ormara gde je bilo oružje, a nakon što je primetio kameru, onesposobio ju je tako što je stavio majicu preko nje.
Istraga je pokazala da je dečak, Vladimir Kecmanović, koristio aplikaciju za kontrolu kamere u stanu. Iz ormara je uzeo dva pištolja sa ukupno 92 metka, planirajući da ih sve iskoristi. Oružje je sakrio u radnom stolu do sledećeg jutra. Tokom noći, dečak je pretraživao internet na teme poput „Ministarstvo odbrane Ukrajine“ i „da li se može otvoriti brava pištolja“. Uoči masakra, pravio je Molotovljeve koktele koje je planirao da baci na vrata učionice kako bi sprečio intervenciju.
Pre nego što je krenuo u školu, dečak je napravio sliku na kojoj su bili pištolji, okviri i Molotovljevi kokteli, a u stanju je bio da repetira oružje. Kada je njegova majka poslala poruku da li je stigao na čas, dečak je ušao u školu u 8:33 i započeo svoj zločin.
U školi, čuvar Dragan otvorio je vrata i razgovarao sa dečakom, koji je potom izvadio pištolj iz ranca i ispalio prvi hitac, ubivši čuvara. Kretajući se kroz hol škole, ubio je još tri osobe, a zatim se uputio ka kabinetu istorije gde je bilo 23 đaka, nastavnika i studenta na praksi. Dečak je rekao da je nasumično pucao, ispalivši najmanje 45 metaka, od kojih je 34 pogodilo žrtve.
U učionici su pronađena dva okvira i ranac dečaka u kojem su se nalazili pištolj, Molotovljevi kokteli, kao i druge stvari. Nakon što je završio sa pucanjem, dečak je pobegao kroz prozor učionice i odbacio pištolj. Zatim je seo pored drveta, držeći ruke na licu, izgledajući kao da razmišlja o svojim postupcima.
Nakon što je pobegao, dečak je pozvao policiju i priznao šta je učinio. Rekao je da je pucao, da je uzeo očev pištolj i da ne zna koliko je ljudi ranio. Osećao se kao psihopata, navodeći da nije bio ljut, već je jednostavno tako postupio. Tokom razgovora sa policijom, uhapšen je.
Masakr je trajao ukupno 2 minuta i 1 sekundu, a dečak je ispalio 66 hitaca, pogođajući žrtve sa 75% preciznosti. Veštačenjem je utvrđeno da je brzina pucanja bila velika, što je moglo prouzrokovati greške u okidanju. Dečak je izjavio da je planirao ovaj zločin dve do tri nedelje pre nego što se dogodio, praveći spisak imena dece i skicu škole, koje je čuvao u fioci stola.
U svojim pretragama na internetu, pre zločina, dečak je istraživao teme vezane za antisocijalno ponašanje i psihopatiju, kao i zakonske aspekte kazni u Srbiji. Njegovo ponašanje i pripreme za zločin ukazuju na duboko uznemirujuće psihološke probleme, a ovaj slučaj će sigurno ostati urezan u sećanju zajednice.
Ova tragedija je otvorila mnoge diskusije o mentalnom zdravlju, bezbednosti u školama i odgovornosti roditelja. Osuđeni roditelji suočavaju se sa posledicama koje su proizašle iz nedovoljnog nadzora i razumevanja svog deteta, dok će društvo morati da se suoči sa pitanjima kako sprečiti ovakve tragedije u budućnosti.
