Ruski predsednik Vladimir Putin je na nedavnom sastanku sa Donaldom Trampom na Aljasci izneo zahtev da Ukrajina odustane od celog istočnog regiona Donbasa i svojih ambicija za članstvo u NATO-u. Kako su izjavili izvori bliski Kremlju, Putin traži da Ukrajina ostane neutralna i spreči ulazak zapadnih trupa u svoju zemlju. Ovaj sastanak, koji je bio prvi rusko-američki samit u poslednje četiri godine, trajao je tri sata i većina razgovora bila je usmerena na moguće kompromisne rešenja za ukrajinsku krizu.
Nakon sastanka, Putin i Tramp su izrazili nadu da će razgovori otvoriti put miru, ali nisu izneli detalje o konkretnim predlozima. Izvori Rojtersa ukazuju da su Putinovi zahtevi za pregovore u vezi sa Ukrajinom sveobuhvatni i da se tiču teritorijalnih zahteva i bezbednosnih garancija. U najdetaljnijem izveštaju do sada, Rojters je izneo ključne tačke Putinove ponude, koja uključuje delimično povlačenje ukrajinskih snaga iz Donbasa i zamrzavanje trenutnih linija fronta u regionima Zaporožje i Herson.
Prema navodima, Putin je spreman na kompromis u vezi sa teritorijalnim zahtevima koje je izneo u junu 2024. godine, kada je tražio od Kijeva da ustupi četiri regiona koje Moskva smatra svojim: Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje. Ukrajina je tada odbacila te zahteve, smatrajući ih pozivom na predaju. U novom predlogu, Putin insistira na potpunom povlačenju Ukrajine iz delova Donbasa koje još kontroliše, uz uzvratno zamrzavanje fronta od strane Moskve.
Putinovi zahtevi ne obuhvataju samo teritorijalna pitanja, već i bezbednosne aspekte. On insistira na pravno obavezujućoj garanciji da se NATO neće širiti na istok, a traži i ograničenja za ukrajinsku vojsku, uključujući sporazum prema kojem ni jedna zapadna trupa ne bi smela biti raspoređena u Ukrajini, čak ni kao mirovnjaci.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između Kijeva i Moskve, a ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je više puta odbacio ideju o odustajanju od međunarodno priznatih teritorija, tvrdeći da Donbas predstavlja ključnu odbrambenu liniju protiv ruskog napredovanja. On je naglasio da je pitanje opstanka zemlje u pitanju i da se ne može jednostavno povući iz tog regiona.
Članstvo Ukrajine u NATO-u ostaje strateški cilj ukrajinske vlade, a Zelenski je istakao da to nije na Rusiji da odlučuje. U međuvremenu, Bela kuća i NATO nisu pružili komentare na Putinove zahteve.
Uprkos novim predlozima, čini se da su strane i dalje distancirane, više od tri godine nakon početka ruske invazije. Dva ruska izvora su navela da je Trampov specijalni izaslanik Stiv Vitkof igrao ključnu ulogu u pripremi samita, a izveštaji sugerišu da je Putin izrazio spremnost na kompromis prilikom susreta sa Vitkofom u Kremlju.
Ako bi se Rusija i Ukrajina dogovorile, postojale bi različite opcije za formalizaciju sporazuma, uključujući trilateralni sporazum između Rusije, Ukrajine i SAD-a, koji bi priznao Savet bezbednosti UN. Druga mogućnost bi bila povratak na Istanbulski sporazum iz 2022. godine, koji bi Ukrajini pružio bezbednosne garancije u zamenu za trajnu neutralnost.
Međutim, lideri Velike Britanije, Francuske i Nemačke su izrazili sumnju u Putinovu iskrenu želju da okonča rat, a ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov naveo je da je Putin spreman da se sastane sa Zelenskim, ali je dovodio u pitanje legitimitet ukrajinskog predsednika.
Situacija ostaje napeta, a analitičari upozoravaju da je bez obzira na moguće dijaloge, realnost na terenu i dalje obeležena sukobima i nestabilnošću.
