U pokušajima da se izbriše svaki srpski trag na prostoru Kosova i Metohije, srpske svetinje godinama su na udaru Prištine. Poslednji slučaj predstavlja označavanje srpskih manastira kao albanskih na digitalnim mapama. Manastiri poput Visokih Dečana, Pećke Patrijaršije, Gračanice i Crkve Bogorodice Ljeviške, koji su preživeli vekove ratova i progona, sada se suočavaju sa pokušajem promene identiteta.
O zaštiti srpske kulturne baštine na Kosovu i Metohiji, ulozi UNESCO-a i međunarodne zajednice, kao i domaćoj odgovornosti, za Euronews Srbija govorio je Goran Milašinović, predsednik Nacionalne komisije za saradnju sa UNESCO-om. Milašinović ističe da incident sa Google mapama nije slučajnost, već deo šireg plana. Objašnjava da Google dozvoljava lokalne jezike na teritorijama koje smatra državama, što je ranije dovelo do albanskih naziva čak i na mapama Crne Gore. Međutim, ovde se radi o namernom pristupu koji menja srpsku kulturu u albansku.
„Dakle, na sceni je nešto što odavno prepoznajemo kao želju da se napravi neka vrsta nepoštene, vrlo smišljene i tendenciozne kulturne eksproprijacije naše kulture i naših kulturnih dobara,“ ističe Milašinović. Spomenici sa UNESCO-ove liste svetske baštine, koji imaju globalnu važnost i privlače posetioce iz celog sveta, posebno su meta. Ova dobra su, međutim, ugrožena, što ograničava njihovu dostupnost i suprotstavlja se UNESCO-ovoj misiji da ih sačuva za čovečanstvo.
Prema njegovim rečima, ovakvi postupci ne povećavaju šanse Prištine za članstvo u UNESCO-u. Podseća na neuspešan pokušaj 2015. godine, kada je Priština pokazala nezrelost uništavanjem kulturnih dobara drugih naroda. „Pokušali su 2015. i nisu uspeli upravo zbog uništavanja kulturnih dobara gde su pokazali svoju nezrelost prema drugim kulturama i zajednicama,“ naglašava on, dodajući da sistematsko prenominovanje predstavlja novi oblik oštećenja – davanje pogrešnih imena menja originalni identitet i ugrožava integritet spomenika.
S obzirom na ovu situaciju, država Srbija je reagovala slanjem pisma generalnoj direktorki UNESCO-a, Odri Azule, preko Ministarstva kulture. Milašinović smatra da su mogućnosti UNESCO-a ograničene na alarmiranje i upozoravanje dobronamernih članica. Iako digitalni rat nije nešto što UNESCO podržava, Komitet za svetsku baštinu zahteva godišnje izveštaje o dobrima u opasnosti. Od preko 1.200 spomenika na listi, samo oko 50 je ugroženo, što ukazuje na globalnu pažnju prema situaciji na KiM.
„Ako dajete pogrešna imena od originalnih, vi ih oštećujete,“ naglašava Milašinović. Srpski Zavod za zaštitu spomenika kulture uključiće ovaj incident u sledeći izveštaj, ističući nove načine ugrožavanja.
Trenutno se održava Generalna konferencija UNESCO-a, uz promenu generalnog direktora, pa brza reakcija nije realna. Ipak, pismo detaljno opisuje perfidnosti albanske strane i pruža materijal za buduća tela. Milašinović priznaje politizaciju UNESCO-a, uprkos demokratskom principu jedne države – jedan glas i potrebi za dvotrećinskom većinom. „Bez obzira što je UNESCO najviše od svih agencija UN najmanje politizovana, ona ipak jeste politizovana,“ ističe on, navodeći primere SAD, Japana i Južne Koreje koji guraju sopstvene interese.
Kada je reč o zaštiti svetinja, Milašinović se pita šta bi bilo da nisu na listi UNESCO-a. Ova dobra nisu muzeji, već žive crkve koje ugrožavaju vernike i svakodnevni život. Bez UNESCO-ove pažnje, situacija bi bila daleko gora. „Zamislite kako bi bilo da nisu na UNESCO-ovoj listi, zamislite da su sva ta dobra ostavljena bez UNESCO-ove liste da nismo uspeli da ih kandidujemo, zamislite u kom bi onda stanju bila,“ dodaje on.
Godine 2015, kampanja za članstvo Prištine propala je uprkos pripremama, jer su članice, uključujući one koje su priznale Kosovo, videle nepoštovanje prema domicilnom srpskom narodu. U svetlu ovih događaja, očigledna je potreba za zaštitom srpske kulturne baštine i identiteta na Kosovu i Metohiji, kako bi se obezbedila njihova budućnost i očuvala istorijska vrednost.
