Naučnici su nedavno otkrili fascinantan fenomen vezan za beli patuljak poznat kao LSPM J0207+3331, koji se nalazi na udaljenosti od 145 svetlosnih godina od Zemlje. Ova zvezda, koja je nekada bila masivna zvezda, pre tri milijarde godina je pretrpela urušavanje svojih spoljnih slojeva, što je dovelo do njenog transformisanja u stanje belog patuljka. Iako je prošlo mnogo vremena od njenog „umiranja“, ova zvezda pokazuje znakove aktivnosti, proždirući ostatke nekadašnje planete, što ukazuje na to da planetarni sistemi mogu ostati aktivni i nakon uništenja njihove matične zvezde.
Beli patuljak je krajnji rezultat evolucije većine zvezda, uključujući i Sunce, koje će jednog dana proći kroz sličan proces. Ove zvezde su izuzetno guste, sa masom sličnom Suncu, ali veličinom uporedivim sa Zemljom. One više ne proizvode energiju putem nuklearne fuzije, već postepeno hlade i zrače preostalu toplotu tokom milijardi godina. Njihova gustina stvara snažno gravitaciono polje koje može uticati na okolne objekte, izazivajući zanimljive astronomske fenomene.
Naučnici su pomoću spektroskopskih podataka otkrili prisustvo teških elemenata u atmosferi LSPM J0207+3331, uključujući elemente poput magnezijuma, gvožđa, silicijuma i kobalta. Ovi elementi su obično prisutni u stenovitim telima poput Zemlje, a njihovo prisustvo na površini belog patuljka sugeriše da su se nedavno nakupili. Patrick Dufour sa Instituta za istraživanje egzoplaneta Trottier istakao je da je količina stenovitog materijala koja se nalazi na ovom belom patuljku neuobičajeno visoka za zvezdu ovog uzrasta, a procenjuje se da je objekat koji je progutan bio širok oko 120 milja.
NASA je prvi put zabeležila srednje infracrveno svetlo oko zvezde LSPM J0207+3331, što ukazuje na postojanje diska krhotina koji okružuje zvezdu. Ovaj disk je bogat silikatima, supstancom koja se obično nalazi u spoljnom sloju planeta. Ova otkrića naglašavaju da ne samo da se beli patuljci postepeno hlade, već takođe mogu biti u interakciji s objektima u svojoj blizini.
Prema rečima naučnika, situacija je bila mirna tri milijarde godina, ali je nedavno došlo do neobjašnjive promene koja je „probudila“ ovu „zvezdu-zombija“. Džon Dabs sa Instituta za nauku svemirskog teleskopa spekuliše da bi mogla postojati velika gasovita planeta koja je još uvek aktivna i koja je izazvala poremećaje u orbitama manjih tela, gurajući ih ka zvezdi tokom vremena. Ova teorija dodatno komplikuje razumevanje evolucije planetarnih sistema i njihovih dinamičkih interakcija.
Ova otkrića otvaraju nova pitanja o tome kako se planetarni sistemi razvijaju i menjaju tokom vremena, čak i nakon očiglednog „kraja“. Fenomeni poput ovog belog patuljka mogu pružiti uvid u to kako se materijal u svemiru redistribuira i kako se nove generacije zvezda i planeta formiraju iz ostataka starih. Nastavak istraživanja ovih zvezda može pomoći naučnicima da bolje razumeju procese koji oblikuju naš univerzum.
U narednim godinama, očekuje se da će se istraživanja ovakvih objekata nastaviti, što će možda otkriti još više o prirodi belih patuljaka i njihovoj ulozi u evoluciji galaksija. Ova otkrića ne samo da obogaćuju naše znanje o svemiru, već i postavljaju nova pitanja o postojanju života i uslovima pod kojima se on može razviti na drugim planetama. Izgleda da su zvezde, čak i u svojim najnaprednijim fazama, još uvek sposobne da iznenade naučnike i prošire naše razumevanje univerzuma.
