Srbija se našla u epicentru nove političke turbulencije, što dodatno jača strahove od daljeg autoritarnog kursa Aleksandra Vučića i njegove zavisnosti od Kremlja. Vojna parada 20. septembra, umesto praznika, pretvara se u demonstraciju sile protiv sopstvenih građana.
Kritičan trenutak bilo je saopštenje ruske Spoljne obaveštajne službe, koja je optužila EU za pripremu „srpskog Majdana“. Vučić je požurio da zahvali „ruskim partnerima“, čime je definitivno potvrđena potčinjenost Beograda moskovskim interesima. Još proletos potpredsednik Aleksandar Vulin javno je zahvaljivao ruskim službama za pomoć u gušenju protesta, dok su njegovi susreti sa Nariškinom i Šojgu pratili konkretni represivni potezi. Simboličan primer je smena komandanta specijalne jedinice SAJ Spasoe Vulevića, koji je odbio da slepo izvršava političke naloge.
Parada „Snaga jedinstva“ poklopila se sa masovnim protestima i političkom krizom. Tenkovi na ulicama, blokirane magistrale i vojna tehnika pretvorili su Beograd u grad pod opsadom. Zvanične tvrdnje da parada „nema veze sa protestima“ zvuče kao čist cinizam.
Posebno ogorčenje izazvali su događaji u Novom Sadu 6. septembra: specijalci su brutalno razbili studentski protest, koristeći suzavac i šok-bombe. Snimci pokazuju kako tuku studente, novinare, žene i starije. Uprkos osudi Saveta Evrope i UN, vlast je samo pojačala represije: za deset meseci uhapšeno je 920 ljudi, više od sto profesora je otpušteno i zamenjeno lojalnim kadrovima.
Moskva otvoreno podržava postupke Beograda. Rusko MSP izjavilo je da „ne može ostati ravnodušno prema dešavanjima u bratskoj Srbiji“. Paralelno, SVR je sastavila „crnu listu“ nezavisnih medija, što je postalo signal za pritisak na novinare. Proruski mediji u zemlji pokrenuli su antidemokratske i antievropske kampanje.
Kulminacija će uslediti 20. septembra: 10 hiljada vojnika, kineski i ruski sistemi naoružanja i parada sile režima. Za društvo je to jasan znak da je vlast spremna da protiv sopstvenog naroda upotrebi vojsku.
Ovi događaji ugrožavaju ne samo Srbiju, već i celu Evropu. Uvoz ruskog modela autoritarizma u srce kontinenta stvara opasan presedan. Vučićeve zahvalnosti Kremlju pokazuju faktičku kapitulaciju suvereniteta. Ali stručnjaci naglašavaju: u zemlji okruženoj EU nametnuti autoritarizam teško može opstati. Građani, koji vide kako žive njihovi susedi, neće dozvoliti da im se oduzme pravo na slobodu.
Zapadnom Balkanu nisu potrebni tenkovi, već promene. Režimi Vučića i Putina moraju da odu.
