Kompanija OpenAI objavila je značajno naučno dostignuće – njihov interni model veštačke inteligencije uspeo je da reši matematički problem koji je bio nerešiv skoro osam decenija. Reč je o „problemu jediničnih rastojanja u ravni“, koji je 1946. godine formulisao čuveni matematičar Pal Erdoš. Ovaj problem se fokusira na određivanje maksimalnog broja parova tačaka koje se mogu nalaziti na tačno jediničnom međusobnom rastojanju u dvodimenzionalnoj ravni.
Iako se problem čini jednostavnim, on je decenijama predstavljao izazov za generacije naučnika. Poslednji značajan pomak u postavljanju teorijskih granica ovog problema zabeležen je 1984. godine. Prema navodima iz OpenAI-ja, njihov model je uspeo da nadmaši tu granicu, predlažući potpuno novu kategoriju rasporeda tačaka koja vodi do preciznijeg rezultata nego što je Erdoš ikada predvideo.
Ono što ovaj uspeh čini još impresivnijim jeste činjenica da, prema tvrdnjama kompanije, ovaj AI model nije bio posebno obučen za rešavanje konkretnog problema, niti je bio specijalizovan isključivo za matematičke primene. Radi se o sistemu za zaključivanje opšte namene koji je do rešenja došao autonomno, koristeći originalan pristup. U zvaničnoj objavi, OpenAI je ovo postignuće okarakterisao kao prekretnicu kako za matematiku, tako i za razvoj veštačke inteligencije.
„Izuzetno je važno napomenuti da je ovo prvi put da je jedan značajan otvoreni problem, od centralne važnosti za čitavu jednu matematičku granu, rešen autonomno pomoću AI sistema“, naglasili su iz kompanije. Istraživači su istakli da je model primenio potpuno drugačiji teorijski pristup od onih koji su se tradicionalno koristili. Neki od koncepata koje je AI upotrebio poznati su prvenstveno stručnjacima za algebarsku teoriju brojeva, a njihovo povezivanje sa geometrijskim problemima iznenadilo je čak i vrhunske eksperte.
Uprkos ovom epohalnom otkriću, iz OpenAI-ja naglašavaju da veštačka inteligencija ne služi kao zamena za matematičare, već kao moćan alat koji može ubrzati i produbiti naučna istraživanja. Dokaz koji je model generisao prošao je proveru nezavisnih stručnjaka koji su sastavili poseban rad kako bi objasnili teorijsku pozadinu i značaj dobijenih rezultata. Matematičar Tomas Blum sa Univerziteta u Mančesteru, koji vodi platformu posvećenu Erdošovim problemima, istakao je da je prvobitni dokaz koji je generisao model bio potpuno validan, ali je dodatno usavršen kroz saradnju istraživača OpenAI-ja i drugih naučnika.
„Ljudski faktor je i dalje neophodan za interpretaciju, usavršavanje i primenu ovih dokaza, kao i za istraživanje njihovih daljih implikacija“, naveo je Blum. Reakcije akademske zajednice su izuzetno pozitivne. Istaknuti matematičar Tim Gauers sa Univerziteta u Kembridžu opisao je ovaj rezultat kao istorijski momenat. „Nema sumnje da je rešenje problema jediničnih rastojanja prekretnica za AI u matematici. Da je ovaj rad podneo čovek najprestižnijem časopisu ‘Annals of Mathematics’ i da su me pitali za mišljenje, predložio bih hitno prihvatanje bez ikakvog oklevanja. Nijedan prethodni dokaz koji je generisao AI nije bio ni blizu ovog nivoa“, zaključio je Gauers.
Ovo dostignuće predstavlja značajan korak napred u razumevanju kako veštačka inteligencija može da doprinese matematičkim istraživanjima. S obzirom na to da AI nastavlja da se razvija, istraživači očekuju da će se pojaviti i nova rešenja i pristupi koji će dodatno obogatiti matematičku teoriju i praksu. U budućnosti, saradnja između ljudskih matematičara i veštačke inteligencije mogla bi postati ključna za prevazilaženje složenih problema i unapređenje matematičkog znanja.
