Nju Orleans se suočava sa ozbiljnim izazovima usled porasta nivoa okeana, a stručnjaci upozoravaju da gradske vlasti moraju hitno da započnu proces preseljenja stanovništva kako bi izbegli potencijalni haos. Ova situacija je posebno alarmantna s obzirom na to da je Nju Orleans jedan od najnižih gradova na svetu, smešten u delti reke Misisipi, koja se suočava sa brzim smanjenjem površine močvara koje je štite.
Grad sa svojih 360.000 stanovnika nalazi se u basenu u obliku činije, većinom ispod nivoa mora. Okružen je močvarama, koje su prirodna zaštita od uragana i olujnih udara. Međutim, urbanizacija, isušivanje močvara za potrebe razvoja i izgradnja kanala za naftnu i gasnu industriju doveli su do smanjenja ovih ključnih ekosistema. Od 1930-ih godina, Luizijana je izgubila oko 5.000 kvadratnih kilometara močvara.
Prema analizi objavljenoj u časopisu „Nature Sustainability“, priobalna Luizijana se suočava sa porastom nivoa mora od tri do sedam metara. Naučnici upozoravaju da bi, ako se nastavi ovakav trend, oko 75% preostalih močvara moglo biti izgubljeno, a obala bi se mogla povući i do 100 kilometara u unutrašnjost. Ovaj region je „prešao tačku bez povratka“, ukazuju autori studije, naglašavajući da bi Nju Orleans mogao biti okružen Meksičkim zalivom pre kraja veka.
Oni ističu da je od suštinskog značaja da grad razvije strategije za preseljenje, kako bi postao model za druge zajednice suočene sa sličnim problemima. Porast nivoa mora neće pogoditi samo Nju Orleans, već i mnoge druge priobalne gradove širom sveta, uključujući Njujork, London, Bangkok i Šangaj. „Glavna pitanja su koliko brzo će ta budućnost doći i kako će se odvijati“, rekao je izvršni direktor neprofitne organizacije Climate Central.
Kako bi mapirali budućnost Luizijane, naučnici su istraživali njenu prošlost. Jedan od autora studije je identifikovao drevnu obalu severno od Nju Orleansa, koja je postojala pre 125.000 godina kada su temperature bile slične današnjim, ali su okeani bili najmanje tri metra viši. „Veoma je verovatno da će nivo mora porasti do te visine u budućnosti“, rekao je Torbjern Tornkvist, profesor geologije na Univerzitetu Tulejn.
Već decenijama, ljudi napuštaju priobalne delove Luizijane, a od uragana Katrina 2005. godine, koji je izazvao smrt skoro 1.400 ljudi, Nju Orleans je izgubio oko 25% svog stanovništva. Prema nedavnoj studiji, čak 99% stanovništva Nju Orleansa se nalazi u visokom riziku od poplava. U slučaju da proces preseljenja ne bude pažljivo vođen, to bi moglo dovesti do „haotičnog“ napuštanja grada, što bi imalo visoku cenu, posebno za najsiromašnije.
Nažalost, izgleda da među donosiocima odluka ne postoji želja da se ozbiljno razmatra pitanje preseljenja. Tornkvist priznaje da se, za sada, ne čini da postoji velika volja među kreatorima politike da zaista počnu da razmišljaju o ovom procesu. Osetljivost obale Meksičkog zaliva pruža uvid u ono što bi moglo da čeka druge priobalne zajednice tokom ovog veka. „More bi ovde moglo da proguta kopno ranije nego drugde, ali ono što se ovde dešava sada je ono što će se dešavati i na drugim mestima“, zaključio je Tornkvist.
U svetlu ovih upozorenja, jasno je da je neophodno preduzeti hitne akcije kako bi se zaštitili životi i imovina stanovnika Nju Orleansa. Preseljenje nije samo pitanje geografije, već i pitanje pravde i sigurnosti za sve koji žive u ovom ugroženom gradu.
