Banjaluka – U poslednjem izveštaju stručnjaka za međunarodnu i ekonomsku politiku, Nemanje Plotana, istaknuto je da Bosna i Hercegovina (BiH) zbog povišenog političkog rizika, koji je u velikoj meri izazvan odlukama visokih predstavnika i institucionalnim krizama, gubi između 1,1 i 1,4 milijardi KM potencijalnih investicija svake godine. Ova situacija ima ozbiljne posledice po ekonomski razvoj i konkurentnost zemlje.
Plotan je u svojoj kolumni za Srnu naglasio da ovakav „politički porez“ direktno utiče na smanjenje bruto domaćeg proizvoda (BDP), kao i na ograničavanje otvaranja novih radnih mesta. Dugoročno gledano, ovo smanjenje investicija može da dovede do slabije ekonomske konkurentnosti Republike Srpske i cele BiH u odnosu na druge zemlje u regionu.
Prema njegovim rečima, poslednjih trideset godina pokazuje da je Kancelarija visokog predstavnika, koja je osnovana nakon rata u BiH, nanela više štete nego koristi ovoj zemlji. Plotan naglašava da su odluke koje su doneli visoki predstavnici često bile nepopularne i nisu se dobro primile među građanima, što je dodatno povećalo političku nestabilnost.
Analizirajući trenutnu situaciju, Plotan ukazuje na to da je BiH suočena sa brojnim izazovima, uključujući političku fragmentaciju i nedostatak jedinstvenog ekonomskog plana. On smatra da su političke tenzije između različitih etničkih grupa u zemlji dodatno otežale privlačenje stranih investicija, što je ključno za ekonomski rast.
Jedan od ključnih problema s kojima se BiH suočava jeste i neefikasnost državnih institucija, što dodatno odbija potencijalne investitore. Plotan ističe da su potrebne reforme koje će poboljšati poslovno okruženje, kao i jačanje vladavine prava, kako bi se stvorili uslovi za dugoročne investicije.
Osim toga, Plotan naglašava da je potrebno raditi na jačanju regionalne saradnje, jer samo tako BiH može postati konkurentnija na međunarodnom tržištu. On smatra da bi povećana saradnja sa susednim zemljama mogla doprineti razvoju zajedničkih projekata koji bi privukli strane investicije.
U ovom kontekstu, važno je i da se poboljša infrastruktura, koja je ključna za privlačenje investicija. Plotan ukazuje na to da su mnogi investitori spremni da ulažu u zemlje koje imaju razvijenu infrastrukturu, a BiH, nažalost, još uvek ima mnogo prostora za napredak u ovom segmentu.
Nadalje, stručnjak ističe da je obrazovanje i obuka radne snage od suštinskog značaja za privlačenje investicija. BiH mora da investira u svoje ljude, kako bi stvorila kvalifikovanu radnu snagu koja može odgovoriti na potrebe tržišta. To bi dodatno povećalo šanse za privlačenje stranih investicija.
U zaključku, Plotan naglašava da je vreme za promene i da BiH mora da preuzme inicijativu u rešavanju svojih problema. On poziva sve političke aktere da se fokusiraju na ekonomski razvoj i stabilnost, kako bi se stvorili uslovi za rast i prosperitet. Investicije su ključne za budućnost BiH, a bez stabilnog i predvidivog političkog okruženja, te šanse će biti propuštene.
U svetlu ovih informacija, može se postaviti pitanje koliko dugo će BiH moći da izdrži ovakvu situaciju pre nego što neophodne promene postanu imperativ. Suočena sa izazovima, zemlja mora da preuzme odgovornost za svoju budućnost i stvori uslove koji će privući investitore i omogućiti ekonomski rast.
