Rektorski kolegijum i dekani fakulteta Univerziteta u Beogradu nedavno su se obratili javnosti povodom tragične smrti studentkinje Milice Živković sa Filozofskog fakulteta. U saopštenju, koje je objavljeno u celosti, izražena je duboka tuga zbog gubitka mlade studentkinje, kao i saučešće njenoj porodici, prijateljima, kolegama i nastavnicima.
U saopštenju se takođe ističe da su pojedini tabloidni mediji i predstavnici vlasti iskoristili ovu tragediju kako bi napali dekana Filozofskog fakulteta, profesora Danijela Sinanija, kao i rektora Univerziteta, profesora Vladana Đokića. Ova reakcija je osudila napade koji su se dogodili u javnom prostoru, gde su na mesto saosećanja i odgovornosti došli senzacionalizam i laži.
„Umesto saosećanja, uzdržanosti i odgovornosti, javni prostor zagađen je senzacionalizmom, pravno neodrživim konstrukcijama, besramnim lažima i uvredama na račun dekana i rektora“, navodi se u saopštenju. Rektorski kolegijum ističe da niko nema pravo da u televizijskim studijima i na društvenim mrežama, na osnovu neistinitih informacija i lažnih tumačenja, sudi ili presuđuje.
U saopštenju se naglašava da je korišćenje ljudske nesreće za obračun sa akademskim liderima simptom moralne degradacije. „Uređivačka i politička zloupotreba ljudske nesreće radi obračuna sa dekanom, rektorom i Univerzitetom svedoči o moralnoj degradaciji i civilizacijskom padu onih koji podstiču ili sprovode gnusne medijske napade“, dodaje se.
Univerzitet u Beogradu je izrazio punu podršku svojim kolegama u borbi za prava na istinu, pravdu, dostojanstvo i poštovanje načela vladavine prava. Rektorski kolegijum i dekani fakulteta pozivaju sve aktere javnog života da pokažu odgovornost, uzdržanost i poštovanje prema dostojanstvu preminule studentkinje, njene porodice i svih članova akademske zajednice.
Ova situacija otvara važna pitanja o etici u medijima i odgovornosti koje novinari i javne ličnosti imaju prema onima koji su pogođeni tragedijama. U vreme kada je društvo preplavljeno informacijama i kada su društvene mreže postale platforma za brzu i često neproverenu razmenu mišljenja, važno je da se svi akteri upuste u promišljeno delovanje.
Naglašava se potreba za uzdržanošću i poštovanjem prema onima koji su pretrpeli gubitke. Javnost je pozvana da se suzdrži od osuda i preuranjenih zaključaka, posebno kada se radi o tako osetljivim temama kao što su smrt i gubitak. Takođe, važno je podsetiti se da su iza svake vesti ljudi i njihove životne priče, koje zaslužuju empatiju i razumevanje.
U ovom kontekstu, reagovanje akademske zajednice je ključno. Njihov stav ukazuje na važnost zaštite dostojanstva preminulih i njihovih porodica, kao i na potrebu za ozbiljnim i odgovornim pristupom medijima. Uloga medija u oblikovanju javnog mnjenja je značajna, ali ona dolazi sa odgovornošću da se informacije prenose tačno i etički.
Pored toga, ističe se i potreba za pravnim okvirom koji će štititi pojedince od neosnovanih napada i kleveta, posebno u situacijama kada je u pitanju lična tragedija. Do sada je mnogo puta pokazano da senzacionalizam može imati ozbiljne posledice po život i reputaciju pojedinaca, posebno u akademskoj zajednici.
U zaključku, smrt studentkinje Milice Živković ostavlja dubok trag ne samo na njenim najbližima, već i na čitavoj akademskoj zajednici. Njena tragedija ne bi trebala da postane povod za obračune i medijske spekulacije, već prilika za refleksiju o ljudskosti, empatiji i odgovornosti koje svi imamo prema jedni drugima.
