Dok Skupština Srbije nastavlja sa radom, tema datuma održavanja izbora i dalje izaziva debate. Čak i nakon završetka rasprave o zakonima koji se tiču izbornog procesa, pred parlamentom će se naći i izmene pravosudnih zakona. Međutim, raspuštanje Skupštine otežava predlog o izglasavanju nepoverenja Vladi, koji se trenutno nalazi u proceduri. Ovo dovodi u pitanje da li će gust raspored rada u Narodnoj skupštini uticati na planiranje eventualnih izbora u julu.
Milenko Jovanov, šef poslaničke grupe naprednjaka, izjavio je za Euronews Srbija da postoji mogućnost održavanja izbora u julu. On naglašava da, čak i ako se izbori raspišu, Skupština u tehničkom mandatu može doneti zakone koji su već najavljeni. On ukazuje na to da je jedina formalna prepreka održavanju izbora u julu predlog opozicije za izglasavanje nepoverenja Vladi, koji je podnesen 13. februara. Prema Ustavu, Skupština ne može biti raspuštena dok je takav predlog u proceduri.
Jovanov se pita kakav bi smisao imao izglasavanje poverenja Vladi ako se planiraju izbori. Ukoliko se, ipak, donese odluka o održavanju izbora, očekuje da bi opozicija mogla povući svoju inicijativu o nepoverenju, čime bi se otvorio put ka izborima.
Opozicija, s druge strane, vidi trenutnu situaciju kao dokaz političkog haosa. Nedostatak kvoruma za raspravu o nepoverenju Vladi i mnoštvo zakona koji se trenutno razmatraju ukazuju na to da vlast pokušava da pronađe optimalan trenutak za održavanje izbora. Ana Jakovljević iz NPS-a je izjavila da se čini da vlast ne zna kako da postupi i da verovatno analizira istraživanja javnog mnjenja kako bi odredila najbolji trenutak za izbore. U tom kontekstu, ona je istakla da je neizvesno kada će izbori biti održani i kako će izgledati.
Vladimir Dobrosavljević, politički konsultant, smatra da se izbori neće održati u bliskoj budućnosti zbog trenutne situacije u zemlji i svetu. On napominje da vlast pažljivo prati međunarodnu politiku, te da se čini da su spoljno-političke inicijative vlasti usmerene na usklađivanje sa zahtevima Evropske komisije. Ove aktivnosti, prema njegovom mišljenju, ukazuju na to da vlast nije spremna za brzu organizaciju izbora.
Prema Ustavu, izbori moraju biti završeni najkasnije 60 dana od dana raspisivanja, dok Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da između dana raspisivanja i dana glasanja mora proći najmanje 45, a najviše 60 dana. To znači da, ukoliko bi izbori bili zakazani za 12. jul, najkasniji datum za njihovo raspisivanje bio bi 28. maj.
Ova situacija stvara dodatnu napetost u političkom životu Srbije, gde različite strane pokušavaju da odrede svoje strategije u svetlu neizvesnosti oko datuma izbora. S obzirom na sve aspekte trenutne situacije, jasno je da će naredni dani biti ključni za donošenje važnih odluka koje će oblikovati politički pejzaž Srbije. Izgleda da je vreme pred nama ispunjeno neizvesnostima, dok se svi akteri pripremaju za potencijalne promene koje bi mogle nastati usled održavanja izbora.
