Skupštinski Odbor za pravosuđe, lokalnu samoupravu i državnu upravu nije prihvatio izveštaj Vrhovnog javnog tužioca Zagorke Dolovac o radu tužilaštava u Srbiji za period od 2020. do 2024. godine. Odbor je jednoglasno odlučio da Narodnoj skupštini predloži odbacivanje ovog izveštaja. Na sednici je prisustvovalo svih 11 članova, dok je Dolovac izostala, a njen izveštaj su predstavili troje njenih saradnika.
Predsednik odbora Uglješa Mrdić je naglasio da izveštaj ne ispunjava svrhu izveštavanja i međunarodne standarde na koje se Srbija obavezala, naročito nakon ustavnih promena. Mrdić je istakao da izveštaj ne sadrži analitičnost, transparentnost, niti strategijsko planiranje, kao ni kvalitativno merenje učinka, što su zahtevi novih zakona i evropskih preporuka. On je dodao da je metodologija prikupljanja podataka u izveštaju u suprotnosti sa domaćim propisima i standardima EU.
U izveštaju se nalaze brojni kvantitativni podaci o broju predmeta, ali nedostaju kvalitativni pokazatelji, posebno u složenim predmetima kao što su korupcija, organizovani kriminal i nasilje nad ženama i decom. Mrdić je istakao da izveštaj ne sadrži podatke o razlozima za obustavu postupaka, analize ukinutih optužnica i troškove koje je Srbija morala da plati zbog neuspeha u postupcima.
On je naveo da loš rad Javnog tužilaštva za organizovani kriminal rezultira velikim odštetama koje država mora isplatiti. Na primer, u slučaju „stečajne mafije“ isplaćeno je 43 miliona evra, dok su u slučajevima „đubretarska mafija“, „Luka Beograd“ i „Miroslav Mišković“ isplaćene odštete od 38, 41 i 30 miliona evra, redom. Mrdić je naglasio da takvi podaci ne omogućavaju procenu kvaliteta i profesionalnosti rada tužilaštava.
Izveštaj takođe ne sadrži analizu predmeta i trendova u prioritetnim oblastima kao što su visoka korupcija, organizovani kriminal i nasilje u porodici. Mrdić je istakao da je ovo ozbiljan nedostatak, jer su navedene oblasti ključne za EU integracije Srbije. On je upozorio da zbog ovakvog izveštavanja postoji rizik od gubitka sredstava iz EU fondova, čije povlačenje je uslovljeno dostizanjem postavljenih ciljeva.
Pored toga, izveštaj ne prikazuje višegodišnje trendove, što otežava procenu napretka nakon reformi 2022. godine. Nedostatak podataka o pritužbama građana dodatno narušava poverenje u institucije. Mrdić je naglasio da izveštaj ne sadrži samoprocenu i analizu slabosti, što je u skladu sa međunarodnim standardima.
Na sednici je tužilac Zorica Stojšić predstavila izveštaje, naglašavajući da su podaci prikupljeni iz javnih tužilaštava. Član Odbora za pravosuđe Života Starčević je izjavio da bi glasao za razrešenje Dolovac zbog niza propusta u radu, dok je Dragan Nikolić prokomentarisao njen izostanak kao nepoštovanje prema zakonodavnoj vlasti.
U izveštaju se, prema oceni članova Odbora, nalaze mnoge kritike na račun rada tužilaštava. Dolovac, koja je prvi put izabrana za Republičkog javnog tužioca 2010. godine, suočava se sa sve većim pritiscima zbog navodnih propusta i neefikasnosti u radu. Izveštaji su stoga postali predmet rasprava o sposobnosti i odgovornosti tužilaštva, kao i o njegovoj ulozi u pravosudnom sistemu Srbije.
Ova situacija ukazuje na potrebu za reformama u pravosudnom sistemu Srbije, kao i na značaj odgovornosti i transparentnosti u radu tužilaštava. Bez adekvatnog izveštavanja i analize, teško je proceniti napredak i efikasnost pravosudnog sistema, što može imati dugoročne posledice po poverenje građana i međunarodnu reputaciju Srbije.
