Filmski poster sa komadom jednobojne žute tapete možda ne bi privukao mnogo pažnje, ali promocija holivudskog horor filma „Backrooms: Bez izlaza“ izaziva nelagodu kod miliona ljudi. Ovaj film, koji je adaptacija viralne internet legende „Backrooms“, postigao je najbolji rezultat na blagajnama tokom prvog vikenda prikazivanja, nadmašivši čak i popularne naslove kao što su Diznijev „Mandalorac i Grogu“.
Film je režirao mladi autor Kejn Parsons, a u glavnim ulogama su Čivutel Edžiofor i Renate Reinsve. Ova priča vodi gledaoce u uznemirujući svet „liminalnih prostora“, gde se stvarnost raspada, arhitektura menja, a nepoznate sile vrebaju iza svakog ugla. U središtu radnje je Klark, lik kojeg tumači Edžiofor, frustrirani prodavac nameštaja koji se suočava sa raspadom braka. Kako se tenzije između njega i njegove terapeutkinje, Meri, razvijaju, Klark otkriva prolaz iz svoje prodavnice u „Backrooms“, prostor koji se hrani njihovim nerazrešenim traumama.
Koncept „Backrooms“ nastao je 2019. godine kada su korisnici foruma 4chan postavili izazov da objave uznemirujuće fotografije. Jedna od tih fotografija, prikazujući napušteni kancelarijski prostor sa žutim tapetama i fluorescentnim svetlima, pobudila je maštu korisnika. Opis „Backrooms-a“ sugeriše da bi, ukoliko se ne pazi, neko mogao da „isklizne“ iz stvarnosti u ovaj paralelni svet, gde vrebaju nepoznate opasnosti.
Kejn Parsons, koji je kao šesnaestogodišnjak započeo svoj rad na ovoj temi, postao je najmlađi reditelj u istoriji studija A24, poznatog po horor filmovima. Njegova popularna mini-serija na YouTube-u, koja je imala preko 200 miliona pregleda, privukla je pažnju holivudskih producenata. Parsons je iskoristio svoj talenat za kompjutersku grafiku kako bi stvorio atmosferu koja je sada prenesena i na filmsko platno.
U „Backrooms“ koncept se usredsređuje na fenomen „liminalnih prostora“, a stručnjaci ukazuju na to da ovi prostori često izazivaju osećaj nelagode. Meredit Banasiak, stručnjakinja za neuronauku i arhitekturu, objašnjava da prolazi i vrata u ovim prostorima zbunjuju naš mozak. „Kada se prostori stapaju, način na koji pamtimo takođe se menja“, naglašava ona.
Fenomen „Backrooms“ nije samo popularan na internetu, već se i na društvenim mrežama poput TikToka širi kroz snimke koji su prikupili više od 30 milijardi pregleda. Postoji i snažna povezanost sa video-igrama, a na platformama poput Steama i Roblox-a dostupne su igre inspirisane ovim konceptom. Ove ideje privlače mlađu publiku koja se suočava sa osećajem izolacije i nostalgijom za vremenima pre interneta.
Parsons naglašava da mu je cilj bio da uz budžet holivudskog filma dublje istraži svet „Backrooms-a“ i pruži mu „stvarnu fizičku prisutnost“. Film je snimljen na setu od 2.800 kvadratnih metara, koji je baziran na njegovim modelima iz programa Blender, a podseća na njegov prvi viralni video.
Ova vrsta horora, koja se oslanja na neizvesnost i strah od nepoznatog, postaje sve popularnija u Holivudu. U poslednje vreme, filmski studiji sve više traže inspiraciju iz internet kulture, a mladi autori poput Parsonsa donose svežinu u industriju. Producenti veruju da ovi autori već imaju formiranu publiku, što je od ključnog značaja u trenutku kada bioskopi pokušavaju da se takmiče sa striming servisima.
„Backrooms“ predstavlja samo jedan od naslova koji se bavi ovim temama, a sa uspehom koji je film postigao, jasno je da su liminalni prostori postali novi trend u horor žanru. U svetu gde se stvarnost često doživljava kroz ekrane, „Backrooms“ nude jedinstvenu perspektivu koja odražava frustracije i strahove savremene generacije.
