Od početka rata na Bliskom istoku, cene goriva u Srbiji beleže značajan rast. Cena dizela porasla je za osam dinara, dok je benzina porasla za pet dinara po litru. Očekuje se da će se cene dodatno uvećati i ovog petka, nakon što su cene nafte na svetskim berzama naglo skočile. Ova situacija je rezultat niza izraelskih i iranskih napada na energetska postrojenja na Bliskom istoku.
Predsednik Srbije, Aleksandar Vučić, izjavio je da bi realna cena dizela mogla dostići čak 250 dinara po litru. Trenutna maloprodajna cena dizela u Srbiji iznosi 208 dinara, dok je cena benzina 186 dinara po litru. Kako bi se sprečile drastične promene cena goriva, država je preduzela nekoliko mera, uključujući smanjenje akciza na gorivo za 20 procenata, zabranu izvoza nafte i naftnih derivata do 2. aprila, kao i puštanje 40.000 tona dizela iz rezervi. Vučić je najavio i nove mere za sprečavanje rasta cena goriva.
I pored ovih mera, cene goriva i dalje rastu, jer su cene nafte na berzama u porastu, posebno nakon nedavnih napada na energetska postrojenja. Napadi su započeli kada je Izrael napao iransko gasno polje Južni Pars, na šta je Iran uzvratio napadima na postrojenja za prirodni gas u Kataru, rafinerije u Kuvajtu, kao i na rafinerije u Saudijskoj Arabiji. Ovaj niz napada doveo je do naglog skoka cena energenata.
Cena nafte tipa Brent dostigla je 118 dolara po barelu, što predstavlja skok od oko 16 procenata u odnosu na dan ranije. Dodatno, cena prirodnog gasa porasla je sa oko 50 evra po megavat-satu na 70 evra po megavat-satu. Ovi događaji pojačali su strahove od dugotrajne energetske krize, posebno zbog potencijalnog zatvaranja Ormuskog moreuza, što bi moglo ozbiljno ugroziti proizvodnju nafte i gasa.
U Evropi, cena dizela raste brže od cene benzina, a najveći porast zabeležen je u Nemačkoj, gde je cena dizela porasla za 26 procenata u poslednjih mesec dana, dosegnuvši 2,1 evro po litru. U Austriji je cena dizela porasla za oko 30 procenata, dok u Francuskoj taj rast iznosi oko 20 procenata. U Mađarskoj, cene su porasle za oko 10 procenata od početka rata u Iranu.
U zemljama regiona takođe su zabeleženi porasti cena. U Hrvatskoj je dizel poskupeo za oko četiri procenata, dok je u Severnoj Makedoniji rast iznosio više od 30 procenata. U Bosni i Hercegovini, cene su porasle za više od 20 procenata. U Srbiji je cena dizela skočila sa 200 na 208 dinara po litru, što je rast od četiri procenata.
Sjedinjene Američke Države suočavaju se sa sličnim problemima, gde su cene goriva porasle za oko 30 procenata. Prema podacima portala Global Petrol Prices, najskuplji dizel trenutno je u Danskoj, gde iznosi 2,4 evra po litru, dok u regionu najskuplji dizel imaju Albanija i Rumunija.
Većina zemalja u Evropi i regionu preduzela je mere kako bi ublažila posledice rasta cena goriva. Mađarska i Hrvatska su uvele ograničenja cena, dok su u Sloveniji postavljena ograničenja na količinu goriva koja se može kupiti. Austrija je smanjila porez na gorivo, dok je Nemačka donela odluku o delimičnom puštanju strateških rezervi nafte. Uprkos svim ovim merama, države se suočavaju s teškim izazovima u obuzdavanju rasta cena energenata, a očekuje se da će cene goriva nastaviti da rastu.
Građani i privreda su pod sve većim pritiskom zbog rasta troškova života, a analitičari upozoravaju na potencijalne ekonomske posledice koje bi mogle proizaći iz trenutne situacije na tržištu energenata. Pratite nas na društvenim mrežama za najnovije informacije i analize.
