Na drugom snimku koji su danas prikazali mediji, vide se Miša Bačulov i navodni lekar kako razgovaraju u prostoriji koja podseća na doktorsku ordinaciju. Na snimku, Bačulov izražava ideju da bi moglo biti korisno da u simulaciji njegovog trovanja deluje kao da su hteli samo da ga zaplaše. Ovaj snimak je emitovan u specijalnoj emisiji Informera koja se prikazuje na više televizija, a prikazuje Bačulova kako prima nešto što deluje kao infuzija dok razgovara sa navodnim lekarom.
Tokom razgovora, Bačulov postavlja pitanje da li postoji neki lek koji bi mogao da uzme kako bi izazvao veštačku komu. „Ima taj neki lokal kod Kliničkog, tamo Kaća radi, možemo doći tamo. Razumeš, tu sam blizu, sve je tu. Tu su lekari dobri,“ rekao je Bačulov svom sagovorniku dok razrađuje planove oko svog navodnog trovanja. Na snimku se čuje i upozorenje sagovornika da Bačulov mora biti svestan ozbiljnog rizika koji preuzima.
„Znaš kako, imao sam dve nedelje da razmišljam i nisam siguran. Da li može da se izvede kako si planirao. I onda sedim i razmišljam. Kada se uvuče paranoja u tebe, koga smeš da pitaš, koga ne. Koga smem da pitam a da znam da neće ići dalje. Odjednom se ja ekspert za stolice recimo, a ja se kao raspitujem o tome, zbog čega. Dva miligrama ti treba da rokneš, dva miligrama,“ navodi sagovornik Miše Bačulova.
S druge strane, preporučuje mu da uzme jedan miligram, ističući da bi na pola doze ispao smešan. Bačulov, međutim, insistira na tome da želi nešto što će ga odvesti u veštačku komu. Njegov sagovornik objašnjava da bi takav potez mogao da rezultira ozbiljnim posledicama, uključujući potrebu za reanimacijom, jer bi mu srce stalo.
Navodni lekar savetuje Bačulovu da može inscenirati situaciju koja bi ukazivala na to da su ga samo „hteli zaplašiti“. Bačulov se slaže, dodajući da to nije loša ideja. U razgovoru, spominje i da su on i njegova supruga već prolazili kroz slične situacije, što dodatno ukazuje na složenost i ozbiljnost njihovih namera.
Pored ovih snimaka, nedavno je objavljen i jedan u kojem Bačulov diskutuje sa drugom osobom o mogućnosti trovanja ricinom. Sagovornik objašnjava da je ricin korišćen tokom Prvog i Drugog svetskog rata, ističući da deluje tako što ne dozvoljava sintezu proteina u mišićima, što može dovesti do smrti u roku od jednog do dva dana. Ako se međutim uzima u malim dozama, može izazvati simptome koji traju tri dana.
Na ovom snimku, navodni doktor upozorava Bačulova da sve što planira radi na svoju odgovornost, naglašavajući da je opasnost velika i da ne postoji protivotrov za ricin. Iako i mala doza može izazvati velike bolove, Bačulov se čini odlučnim da nastavi sa svojim planovima.
„Jel’ ima nešto da se popije da upadnem u veštačku komu?“ pita Bačulov, na šta mu sagovornik objašnjava ozbiljnost situacije, naglašavajući da bi i mala doza ricina mogla dovesti do agonije. Osoba koja razgovara sa Bačulovom traži da njegovo ime ne bude pominjano, dodajući da će mu on doneti ricin sa Vojnomedicinske akademije (VMA).
Ovaj niz snimaka dodatno komplikuje situaciju i podiže ozbiljna pitanja o Bačulovim namerama, kao i o bezbednosti i etici u ovom kontekstu. Zbog ovih događaja, pitanje koje se postavlja jeste kakve će posledice imati ovakvi razgovori i kako će nadležni reagovati na ovakve situacije koje potencijalno mogu imati ozbiljne posledice po zdravlje pojedinca.
