Hrišćani koji po Gregorijanskom kalendaru obeležavaju Uskrs, danas, 5. aprila, širom sveta, uključujući i Srbiju, slave Veliki petak. Ovaj dan se smatra danom spomena na Hristovu muku, razapinjanje i smrt, i najtužniji je dan hrišćanske tradicije. Za vernike, Veliki petak je vreme posta i nemrsa, kada se okupljaju u crkvama da izraze svoje poštovanje prema Hristovoj žrtvi.
Veliki petak je jedini dan u godini kada Katolička crkva ne održava svetu misu. Umesto toga, u poslepodnevnim satima, u crkvama se čita Križni put, koji simbolizuje Hristov put stradanja. Kardinal i beogradski nadbiskup Ladislav Nemet predvodi obred Velikog petka u Crkvi Svetog Ante, gde će se okupiti vernici kako bi izrazili svoju ljubav i saosećanje prema Hristovim patnjama. Ova tradicija je inspirisala mnoge oblike pobožnosti i procesije, koje imaju za cilj da u srca vernika utisnu osećaj istinskog učešća u Hristovoj žrtvi.
U ovom periodu, običaj farbanja jaja postaje sve prisutniji. Jaja, koja simbolizuju obnavljanje prirode i života, posebno crvena jaja, predstavljaju radost i za one koji ih daruju i za one koji ih primaju. Prema predanju, Marija Magdalena je prva jaja poklonila caru Tiberiju, donoseći poruku o Hristovom uskrsnuću. Ova simbolika farbanih jaja učvršćuje vezu između tradicije i vere, donoseći dodatnu dimenziju proslavi Uskrsa.
Sledećeg dana, na Veliku subotu, u Katedrali Uznesenja Blažene Device Marije, kardinal Nemet će predvoditi Uskrsno bdenje. Ovaj obred uključuje pevanje himni poput „Gloria“ i „Slava Bogu na visini“. Nakon što se ugase svetla, čuje se jak zvuk, a vernici uzvikuju „Isus je uskrsnuo“, čime se ponovo pale svetla, simbolizujući pobedu svetlosti nad tamom, života nad smrću.
U danima Svetog trodnevlja, koji obuhvataju Veliki četvrtak, Veliki petak i Veliku subotu, crkvena zvona ne zvone, a obredi se završavaju velikim praznikom Hristovog uskrsnuća, Uskrsom. Ovaj trenutak označava kraj Velikog posta za vernike, a prvi mrsni zalogaji su vaskršnja jaja, koja se prema drevnom običaju farbaju u crveno, kao simbol prolivene krvi Hristove.
U poruci povodom Uskrsa, kardinal Ladislav Nemet je upozorio da su poslednjih godina mir i sigurnost u svetu ozbiljno ugroženi, te da su ratovi postali učestaliji kako među državama, tako i na ulicama. Naglasio je da ovaj veliki hrišćanski praznik treba da bude vreme borbe za mir, jer mir ne dolazi sam od sebe, već se mora graditi i za njega se treba zalagati. Ovaj poziv na mir i zajedništvo u vreme Uskrsa odražava duboku potrebu za duhovnom obnovom i zajedništvom među ljudima, što je posebno važno u svetu koji se suočava sa mnogim izazovima.
Uskrs, kao centralni praznik hrišćanske vere, nosi poruku nade i obnove. U ovom svetom vremenu, mnogi vernici se okupljaju u svojim zajednicama, jačajući veze među sobom i sa svojom verom. Ove tradicije, obredi i simbolika doprinose dubokom duhovnom iskustvu koje obeležava ovaj značajan dan u kalendaru hrišćanstva. U vreme kada su tenzije i nesigurnost prisutne, poruke ljubavi, saosećanja i mira postaju još važnije, podsećajući sve na snagu vere i zajedništva.
