Obeležavanje početka NATO intervencije u Srbiji predstavlja nastavak prakse stvaranja neprijatelja, smatraju analitičari. Predsednik Aleksandar Vučić pokušava da se predstavi kao veliki patriota koji se seća prošlosti, ali time se zapravo dodvorava nacionalističkom delu populacije. Sa obeležavanjem godišnjice NATO bombardovanja iz 1999. godine, postavlja se pitanje da li su glasači zaboravili njegovu ulogu pre i tokom tog perioda.
Vučić se ponosi time da je inicirao obeležavanje ovog događaja, iako se ne spominje da je kao član Srpske radikalne stranke (SRS) pre bombardovanja bio deo koalicije sa Socijalističkom partijom Srbije (SPS), a kasnije je postao ministar informisanja. Na toj poziciji, potpisao je zakone koji su ograničavali slobodu medija i kontrolisali informacije koje su se emitovale u zemlji.
Nenad Čanak, osnivač LSV, ukazuje na to da je obeležavanje NATO intervencije deo antizapadne propagande koja je duboko ukorenjena u društvu. On naglašava da je potrebno suočiti se sa prošlošću kako bi Srbija mogla da se oslobodi ratne propagande koja je dominirala tokom devedesetih godina. Čanak ističe da aktuelni političari, kao što su Vučić i Ivica Dačić, nastavljaju da koriste nacionalizam kao sredstvo za održavanje vlasti.
Izvesno je da je obeležavanje godišnjice bombardovanja manipulacija koja se koristi u predizborne svrhe. Vučić, suočen s kritikama zbog ekonomskih problema i visoke cene goriva, koristi nacionalističku retoriku kako bi skrenuo pažnju sa realnih problema. Čanak primećuje da se koristi narativa o srpskim žrtvama, dok se zaboravlja da su te žrtve rezultat Miloševićevih ratova.
Društvo je, prema Čanku, i dalje pod uticajem ratnih zločinaca koji se pojavljuju u medijima, čime se perpetuira kultura nasilja i nepravde. On naglašava da je rat unosan biznis za one koji ne šalju svoju decu u rat, dok se obični građani suočavaju s teškim posledicama.
Sociolog i profesor Čedomir Čupić, takođe, smatra da Vučić manipuliše obeležavanjem godišnjice bombardovanja kako bi se prikazao kao patriota. On dodaje da je nacionalizam jači u vremenima krize, jer se traže krivci u drugima, a autokrati koriste ovu retoriku kako bi prikrili svoje neuspehe.
Čupić primećuje da deo članstva Srpske napredne stranke (SNS) ostaje pod uticajem ideologije radikala, dok su novi članovi više zainteresovani za lične interese, nego za ideologiju. On ukazuje na to da strah od gubitka penzija i represivni izborni procesi doprinose održavanju vlasti.
Na kraju, Čupić ističe da bi Vučić vrlo brzo odustao od obeležavanja godišnjice bombardovanja kada bi to tražila međunarodna zajednica, poput predsednika SAD Donalda Trampa. On zaključuje da bi ovaj dan trebalo da se obeleži kao podsećanje na to kako nas nacionalistička politika dovela do bombardovanja, ukazujući na potrebu za suočavanjem sa istinom i izgradnjom budućnosti bez mržnje i sukoba.
Ova analiza ukazuje na kompleksnost odnosa između politike, istorije i identiteta u Srbiji, kao i na izazove s kojima se društvo suočava prilikom pokušaja da se pomiri s prošlošću i izgradi stabilnu budućnost.
