Naučnici su dugo verovali da ljudski mozak nije sposoban za obavljanje više zadataka istovremeno, ali najnovija studija to dovodi u pitanje. Istraživanje, koje je sprovedeno na Univerzitetu Džordžtaun, pokazuje da je multitasking moguć uz odgovarajuće iskustvo i praksu, prenosi NBC njuz.
Prefrontalni korteks, regija mozga odgovorna za rešavanje problema i logičko planiranje, tradicionalno se smatrao nefleksibilnim. Profesor neuronauke, Maksimilijan Rizenhuber, koji je predvodio istraživanje, istakao je da je ovaj deo mozga dizajniran da se fokusira na jedan zadatak u isto vreme, što može biti korisno. Ipak, Rizenhuber je dodao da ljudi mogu da potisnu distrakcije i ostanu koncentrisani na zadatak.
Prethodna istraživanja sugerisala su da kada je mozak primoran na multitasking, prefrontalni korteks pokušava da brzo prelazi sa jednog zadatka na drugi. Međutim, nova studija otkriva da mozak može da se preprogramira kroz ponavljanje i akumulirano iskustvo, omogućavajući mu da izvrši jedan zadatak na podsvesnom nivou, oslobađajući prefrontalni korteks za druge aktivnosti.
U okviru eksperimenta, učesnici, mladi ljudi u uzrastu od 18 do 29 godina, učestvovali su u igri gde su morali da sortiraju kompjuterski generisane slike automobila prema sličnostima i razlikama u obliku. Tokom pet do deset nedelja, ponovili su ovaj zadatak više od 30.000 puta. U početku, snimanja su pokazala da je prefrontalni korteks aktivan, ali nakon nedelja vežbanja, učesnici su prešli na korišćenje temporalnog korteksa, regije mozga uključene u dugoročna sećanja, za izvršavanje zadatka.
Rizenhuber objašnjava da kako prefrontalni korteks uči kako da obavlja aktivnost, on informacije prenosi na temporalni korteks, što automatizuje proces i oslobađa frontalne delove mozga za druge zadatke. Ova sposobnost podrazumeva da mozak može da obavlja više zadataka istovremeno bez svesne pažnje, što objašnjava mnoge svakodnevne aktivnosti koje ljudi obavljaju bez razmišljanja.
Na primer, dok mladi vozači zahtevaju punu koncentraciju da upravljaju automobilima, iskusni vozači mogu lako da voze dok razgovaraju ili slušaju muziku. Psiholog i profesor na Univerzitetu Južne Floride, Majkl Šenberg, napominje da ovo objašnjava i zašto ljudi mogu da razviju visoko specijalizovane veštine, kao što su analiza snimaka mozga ili izvođenje gimnastike na olimpijskom nivou.
Međutim, neizbežno se javlja pitanje individualnih razlika u sposobnosti obavljanja više zadataka. Istraživanje je pokazalo značajnu varijabilnost u brzini kojom su učesnici mogli da preusmere svoje prefrontalne kortekse i koriste temporalne kortekse za kategorizaciju automobila. Šenberg naglašava da bi svako mogao bolje da iskoristi svoje kapacitete za multitasking, čak i ako su stariji i ne uče nove veštine tako brzo kao nekada.
Ipak, on upozorava da prekomerno oslanjanje na tehnologiju, kao što je korišćenje veštačke inteligencije za pomoć u obavljanju više zadataka, može imati negativne posledice po naš mozak. Novo istraživanje sugeriše da su sposobnosti multitaskinga rezultat akumulacije iskustva i veštine, a prekomerna upotreba veštačke inteligencije može oslabiti naše sposobnosti u ovoj oblasti.
U budućnosti, može se desiti da upotreba veštačke inteligencije dovede do smanjenja veština obavljanja više zadataka, jer se oslanjanje na tehnologiju može negativno odraziti na našu sposobnost da razvijamo složene veštine. Šenberg zaključuje da je važno da se oslonimo na sopstvene sposobnosti za multitasking, jer to dolazi kroz razvoj efikasnog prepoznavanja obrazaca i donošenja odluka.
