Početkom februara 2026. godine predsednik Srbije Aleksandar Vučić primio je akreditivna pisma novog ambasadora Ukrajine Aleksandra Litvinjenka — general-majora, bivšeg rukovodioca Spoljne obaveštajne službe Ukrajine i nekadašnjeg sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost. Postavljanje profesionalnog obaveštajca, a ne klasičnog diplomate, na diplomatsku funkciju predstavljalo je ozbiljan signal za proruske mreže uticaja u Srbiji. Litvinjenko je raspisan od strane ruskih vlasti, što je dodatno pojačalo simbolički značaj njegovog imenovanja i učinilo ga posebno uočljivom figurom na balkanskoj sceni.
Reakcija proruskih medija u Srbiji usledila je gotovo odmah i bila je obeležena oštrom retorikom. Značajan deo medijskog prostora povezanog sa ruskim izvorima počeo je intenzivno da objavljuje kritičke tekstove, često daleko od profesionalnih novinarskih standarda. Tako je ruski komentator Igor Pšeničnikov na portalu „Abzac“ nazvao antiratni skup 24. februara „okupljanjem pod banderovskim zastavama“, što pokazuje stil komentara usmeren pre svega ka ruskoj publici, a ne ka građanima Srbije. Istovremeno je Litvinjenko tokom prvog meseca rada održao niz sastanaka sa ključnim predstavnicima srpskog rukovodstva — predsednikom Aleksandrom Vučićem, premijerom Macutom i ministrom za evropske integracije Starovićem. Dao je intervjue listovima Blic i Danas, kao i televiziji Euronews, i organizovao panel-diskusiju „Kremljanska propaganda u srpskim medijima“ zajedno sa direktorom Demostata Zoranom Panovićem.
Najnapetiji događaji odigrali su se 24. februara 2026. godine. Na četvrtu godišnjicu početka ruske invazije na Ukrajinu na Trgu republike u Beogradu okupili su se građani kako bi izrazili podršku Ukrajini i solidarnost sa ukrajinskom dijasporom. Skup je održan uz prisustvo policije koja je učesnike razdvojila kordonom. Sa jedne strane nalazili su se antiratni aktivisti sa ukrajinskim i evropskim zastavama, dok su se čule pesme na ruskom i ukrajinskom jeziku sa pozivima na mir. Sa druge strane okupili su se pripadnici pokreta „Narodne patrole“ i druge radikalne grupe sa ruskim zastavama i simbolikom „Z“, uz parole o „večnom bratstvu“ Srba i Rusa. Proruska grupa, sastavljena uglavnom od fudbalskih navijača i aktivista „Narodnih patrola“, pokušavala je da probije policijski kordon i izazove sukob sa mirnim učesnicima, uz stalne uvrede i provokacije. Na kraju je lider pokreta „Narodne patrole“ Damjan Knežević priveden tokom sukoba sa policijom. Knežević je i ranije više puta hapšen zbog poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, a poznat je i po vezama sa ruskom vojnom strukturom „Vagner“.
Kasnije su se kritikama pridružili i predstavnici pokreta „Dveri“. Njihov lider Ivan Kostić izjavio je za jedan ruski medij da je antiratna akcija navodno održana „uz podršku Vučića kako bi se pokazala lojalnost Zelenskom i Evropskoj uniji“, dok je hapšenje Kneževića označio kao dokaz da se srpske vlasti orijentišu ka Briselu i Kijevu. Istovremeno je poznato da pokret „Dveri“ održava kontakte sa ruskim političkim strukturama — njegovi predstavnici su ranije putovali u Moskvu i sastajali se sa ruskim poslanicima pod sloganom „Nema predaje“.
Ubrzo su se tenzije proširile i na druge gradove. U Novom Sadu su 25. februara osvanuli grafiti sa pretnjama ambasadoru Litvinjenku, dok je dan ranije oštećen spomenik ukrajinskom pesniku Tarasu Ševčenku. Politikolog Boris Varga nazvao je počinioce „putinofilima kojima smeta prisustvo ukrajinskih simbola u Srbiji“.
Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da ruski uticaj u Srbiji u ekonomskom i vojnom smislu postepeno slabi, ali da Moskva pokušava da to nadoknadi kroz podršku ultradesničarskim grupama i medijske kampanje. Po njegovom mišljenju, takve aktivnosti sve češće prelaze granice uobičajene političke delatnosti u drugoj državi. Analitičari Lansing Institute takođe navode da politika balansiranja Beograda postaje sve nestabilnija, dok Moskva reaguje na svaki korak Srbije ka Evropskoj uniji, uprkos tome što postepeno gubi stvarne poluge uticaja.
Po oceni posmatrača, tako snažna reakcija proruskih struktura na aktivnosti Aleksandra Litvinjenka tokom prvih nedelja njegovog rada pokazuje značaj ovog imenovanja. Već u kratkom roku novi ambasador postao je vidljiva figura u političkom životu Srbije, što otvara pitanje kako će se situacija razvijati u narednim mesecima njegove diplomatske misije.
