U razgovoru o kulturnim i umetničkim dešavanjima u bivšoj Jugoslaviji, poznati umetnik Novak je istakao da su osamdesetih godina prošlog veka u svakoj republici postojala kreativna središta, iako je nivo slobode varirao. Prema njegovim rečima, svaki grad je imao svoj jedinstveni identitet i doprinos umetničkoj sceni. „Svuda su postojali centri. Rijeka, Zagreb, Beograd, objavljena je zbirka ‘Vunena vremena’ Gojka Đoge, Šešelj, New primitives u Sarajevu, afera ‘Crk’o maršal’… Bilo je dosta toga, u svim krajevima postojale su mikroscene, u Sarajevu takođe. Jugoslavija je tada bila fascinantna: sve što se događalo imalo je odjek svuda“, rekao je Novak.
Ova izjava dolazi u svetlu nedavnog interesovanja za kulturnu baštinu bivše Jugoslavije. U poslednje vreme, umetnici i istraživači ponovo otkrivaju bogatstvo i raznolikost kulturnih izraza koji su postojali pre raspada države. Novak je naglasio kako su ti kreativni centri, iako često pod pritiskom, uspevali da izdrže i razviju jedinstvene umetničke pravce koji su se kasnije pokazali kao veoma uticajni.
U Zagrebu su se, na primer, formirali različiti umetnički pokreti, dok su u Beogradu i Sarajevu nastajale mikroscene koje su doprinosile raznovrsnosti kulturnog izražavanja. „Svaka republika imala je svoje specifičnosti, ali i zajedničke teme koje su se provlačile kroz sve umetničke pravce. To je bio period kada su umetnici imali hrabrosti da eksperimentišu i preispituju normativne vrednosti društva“, dodao je Novak.
Takođe je istakao značaj umetničkih akcija i performansa koji su se dešavali širom Jugoslavije. „Bilo je mnogo izložbi, performansa, i drugih umetničkih događaja koji su privlačili pažnju i izazivali reakcije. Na primer, radovi Gojka Đoge i drugih umetnika su bili odraz društvenih i političkih previranja tog vremena“, rekao je Novak. Njegove reči su doprinele razumevanju kako su umetnici koristili svoje radove kao sredstvo kritike i refleksije o društvenim pitanjima.
S obzirom na trenutne izazove u svetu, Novak veruje da je važno ponovo oživeti te umetničke prakse i vrednosti. „U vreme kada se suočavamo sa mnogim krizama, umetnost može biti moćan alat za promenu i osnaživanje zajednica. Potrebno je da se setimo kako je umetnost u prošlosti imala ulogu u oblikovanju identiteta i otporu prema autoritarnim režimima“, rekao je on.
Novak se osvrnuo i na to kako se savremena umetnost razvija u regionu. „Sada imamo priliku da učimo iz prošlosti i primenjujemo te lekcije u savremenom kontekstu. Umetnici danas imaju odgovornost da nastave da istražuju i preispituju društvene norme, baš kao što su to radili njihovi prethodnici“, dodao je.
U ovom svetlu, Novak je pozvao na veću saradnju među umetnicima iz različitih krajeva bivše Jugoslavije. „Saradnja može doneti nove ideje i perspektive koje će obogatiti umetničku scenu. Trebalo bi da se više povezujemo i razmenjujemo iskustva kako bismo zajedno stvorili nešto novo i relevantno“, rekao je on.
Na kraju, Novak je naglasio da se sećanje na bogatu kulturnu prošlost ne sme zaboraviti. „To je deo naše kolektivne svesti i identiteta. Umetnost ima moć da nas poveže, da nas inspiriše i da nas podseti na sve ono što smo kao društvo prošli“, zaključio je. Njegove reči su poziv na akciju za sve umetnike i kulturne radnike da se angažuju i doprinesu stvaranju bolje budućnosti kroz umetnost i kulturu.
