Odluka o otkazivanju ovogodišnjeg sastanka Brdo-Brioni rezultat je sveukupnog pogoršanja odnosa između Hrvatske i Srbije. Iako se čini da su gubitnici ove situacije političke elite u obe zemlje, zapravo, najveći gubitnik je ideja regionalne stabilnosti i evropske integracije Zapadnog Balkana.
Prema rečima sagovornika iz Danasa, većina izjava koje se iznose u Srbiji o Hrvatskoj, kao i obrnuto, deo su unutrašnje političke dinamike i folklora. Ova odluka o otkazivanju sastanka u okviru Procesa Brdo-Brioni dodatno komplikuje već turbulentne odnose između Beograda i Zagreba. Odluku je doneo hrvatski predsednik Zoran Milanović, koji je u saopštenju iz svog kabineta naveo da su političke izjave i postupci predsednika Srbije Aleksandra Vučića u suprotnosti sa ciljem ovog procesa i da narušavaju međudržavne odnose, ugrožavajući mir i stabilnost u regionu.
Na to je Vučić brzo odgovorio, ističući da Milanović nije morao da otkaže sastanak zbog njega, već da je mogao da pozove „svoje prijatelje iz Prištine i Tirane“, naglašavajući da mu je važnije da ode i položi cvet u Jasenovcu. Takođe, prema informacijama N1, kabinet slovenačke predsednice naveo je da ne mogu da se mešaju u Milanovićevu odluku, ali da se razgovara o održavanju samita na alternativnoj lokaciji.
Arsen Bauk, član SDP-a, izrazio je žaljenje zbog zastoja u procesu Brdo-Brioni, ističući da je smisao ovog procesa razgovor. On se pita koja je alternativa ako nema razgovora i smatra da bi bilo dobro da se razgovara, čak i ako se oko nekih pitanja ne slože. Na pitanje o Vučićevim izjavama, Bauk je rekao da se većina izjava o Hrvatskoj doživljava kao deo unutrašnje političke dinamike, koja se koristi za mobilizaciju biračkog tela, posebno onih desnih stranaka.
Kada su u pitanju reakcije javnosti u Hrvatskoj na ovu situaciju, Bauk navodi da građani primećuju dolazak velikog broja radnika i turista iz Srbije i da ne reaguju preterano na ovakva prepucavanja. On primećuje da su građani više fokusirani na druge teme, kao što su rakete ili vojni sukobi, dok ova prepucavanja doživljavaju kao deo folklora.
Na pitanje o tome da li očekuje prestanak ovakvih prepucavanja, Bauk naglašava da će to verovatno biti trajna tema, s obzirom na to da su u Srbiji u stalnom ciklusu izbora. Očekuje se da će se nakon perioda smirivanja ponovo uzburkati tenzije, što se poklapa sa trendovima u svetu i dugim trajanjem desnih vlada u obe države.
Milorad Pupovac, predsednik Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), smatra da je otkazivanje sastanka Brdo-Brioni loš pokazatelj za regionalnu saradnju. Ističe da je Srbija nekada bila motiv za saradnju, dok je sada postala razlog za suspenziju te saradnje, što je posebno loše za samu Srbiju.
Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa za EU, takođe smatra da je otkazivanje ovog samita simptom dugotrajnog političkog konflikta koji se održava između Beograda i Zagreba. Ona naglašava da, dok se na nacionalnim scenama stvara utisak dubokog sukoba, stranke koje predvode ove dve zemlje funkcionišu unutar iste evropske političke porodice. Selaković ističe da je simbolička poruka ovakve dinamike ogromna, jer predstavlja neuspeh ideje regionalne stabilnosti i evropske integracije.
Proces Brdo-Brioni, pokrenut 2013. godine kao politička inicijativa, ima za cilj podsticanje saradnje i ubrzavanje evropske integracije regiona. Otkazivanje sastanka predstavlja ozbiljan udarac ovoj inicijativi i postavlja dodatne prepreke u razgovorima između zemalja Zapadnog Balkana. U ovom kontekstu, očigledno je da su regionalna stabilnost i saradnja u opasnosti zbog trenutne političke dinamike između Srbije i Hrvatske.
