Predlog Zakona o posebnim uslovima za evidentiranje i upis prava na nepokretnostima, koji će biti razmatran na sednici Skupštine Srbije zakazane za utorak, 7. oktobar, uključuje legalizaciju bespravne gradnje po ceni od 100 do 1.000 evra. Zakon bi počeo da se primenjuje dan nakon usvajanja u parlamentu, a prijave za legalizaciju mogla bi da se podnose 45 dana od stupanja na snagu zakona, uz rok od dva meseca za završetak procesa.
Predviđen je izuzetak za one koji iz objektivnih razloga nisu podneli prijavu u propisanom roku, što bi mogli učiniti u periodu od godinu dana od dana stupanja zakona na snagu, uz odgovarajuće dokaze koji bi potvrdili opravdanost kašnjenja.
Evidentiranje i upis prava u evidenciju nepokretnosti obuhvataće objekte koji su izgrađeni suprotno zakonu, kao i one na kojima su radovi izvedeni bez rešenja o odobrenju za izvođenje radova. Ovo uključuje objekte koji su dobili privremenu građevinsku dozvolu pre 13. maja 2003. godine, kao i one izgrađene u vreme kada nije bilo obavezno izdavanje građevinske dozvole, a na kojima nije upisano pravo svojine.
Zakonom je predviđeno da se proces legalizacije obavlja putem digitalne platforme koju uspostavlja Agencija za prostorno planiranje i urbanizam, koristeći informatičku infrastrukturu Republičkog geodetskog zavoda. Cene naknada za legalizaciju variraće u zavisnosti od zone u kojoj se objekat nalazi. U Beogradu, naknada u ekstra zoni iznosiće 1.000 evra, dok će u prvoj zoni iznositi 800 evra, a u drugim zonama će se kretati od 100 do 300 evra.
Za gradove sa više od 100.000 stanovnika, naknade će biti 500 evra u ekstra i prvoj zoni, dok će u manjim gradovima i opštinama biti postavljene niže cene, sa naknadom od 100 evra za opštine sa manje od 50.000 stanovnika. Takođe, za magacine i skladišne prostore do 500 kvadrata neće biti predviđeno plaćanje naknade.
Prema dostupnim podacima, u Srbiji postoji oko 4,8 miliona objekata na kojima nije utvrđen vlasnik. Efekti prethodnih zakona o legalizaciji, koji su na snazi od 1997. godine, nisu dali očekivane rezultate, a broj novih bespravnih objekata se i dalje povećava, posebno u urbanim sredinama.
Do sada je doneto oko 320.000 rešenja o ozakonjenju objekata, ali su razlozi za mali broj legalizovanih objekata uključivali zahtevnu dokumentaciju, dugi administrativni postupak i nezainteresovanost građana. Novim zakonom bi se obezbedila pravna sigurnost građanima i omogućilo im da slobodno raspolažu svojom imovinom, uključujući kupoprodaju, nasleđivanje i legalno priključenje na komunalnu infrastrukturu.
Jedna od ključnih stavki novog zakona jeste nulta tolerancija na novu bespravnu gradnju. Nakon njegovog stupanja na snagu, svi objekti koji se grade bez odobrenja biće upisani kao vlasništvo države. Zakon takođe uključuje socijalne aspekte, kao što su posebni uslovi za vlasnike objekata koji su jedina nepokretnost i koji sa porodicom u njoj žive, kao što su samohrani roditelji, primaoci socijalne pomoći i porodice sa troje ili više dece. Ovi vlasnici neće plaćati naknadu za legalizaciju.
Očekuje se da će usvajanje ovog zakona značajno uticati na rešavanje problema bespravne gradnje u Srbiji, omogućavajući građanima da legalizuju svoje objekte i time poboljšaju svoju pravnu poziciju kada je reč o nekretninama.
