Astronomi već decenijama istražuju da li crvena supergigantska zvezda Betelgez ima pratilju, a sada su dobili nove, snažne dokaze. Naime, uočena je gusta gasna brazda koja se kreće kroz gornje slojeve Betelgezove atmosfere, što ukazuje na prisustvo nevidljive prateće zvezde. Ova otkrića mogla bi pomoći naučnicima da bolje razumeju ovu fascinantnu zvezdu koja se nalazi oko 650 svetlosnih godina od Zemlje.
Betelgez, koja se jasno vidi u sazvežđu Oriona, toliko je masivna da bi mogla da stane više od 400 miliona Sunca. Njena blizina i sjaj čine je jednom od najviše proučavanih zvezda. Međutim, jedno od najvećih pitanja koja se postavljaju o Betelgezu jeste zašto se njen sjaj menja u ciklusima od otprilike šest godina. Astronomi veruju da bi uzrok ovim promenama mogla biti nevidljiva pratilja, koja je nezvanično nazvana „Betelbadi“ i predloženo je ime Sivara, što na arapskom znači „njena narukvica“.
Nova posmatranja koja su trajala osam godina prvi put su pokazala direktan efekat te pratilje na Betelgez. Uočena je gasna brazda koja se kreće kroz spoljašnju atmosferu zvezde, tačno u oblasti gde kruži Sivara. Andrea Dupri iz Harvard-Smithsonian centra za astrofiziku, vodeća autorka studije, opisuje ovo otkriće kao talasni efekat u Betelgezovoj atmosferi, koji se može videti u podacima.
Astronomi veruju da Sivara obiđe Betelgez jednom u šest godina, što se poklapa sa periodičnim promenama u sjaju veće zvezde. Primećena gasna brazda pojavila se neposredno nakon što je Sivara, iz perspektive Zemlje, prošla ispred Betelgeza. Betelgez ima oko 15 puta veću masu od Sunca i prečnik koji je 1.400 puta veći, a njena atmosfera se proteže daleko izvan zamišljene površine zvezde, što omogućava pratilji da „probija“ kroz gusti gas.
Dupri objašnjava da bi, kada bi se Betelgez smestila u centar Sunčevog sistema, njena površina dopirala do Jupiterove orbite. Tim naučnika je koristio podatke sa svemirskog teleskopa Habl, kao i sa više zemaljskih opservatorija, prateći promene u brzini i smeru kretanja gasova u spoljašnjim slojevima atmosfere. Ti poremećaji predstavljaju jasan potpis prolaska prateće zvezde.
Morgan Maklaud, koautor studije, naglašava da Sivara „uzburkava“ proširenu atmosferu Betelgeza dok kruži, ostavljajući za sobom brazdu koja utiče na ono što mi vidimo sa Zemlje. Ovi nalazi dodatno podržavaju ranija istraživanja koja su ukazivala na postojanje pratilje i pomažu da se razjasne dugogodišnje nedoumice oko Betelgezovih promena u sjaju.
Pored šestogodišnjeg ciklusa, Betelgez takođe pokazuje kraći ciklus od oko 416 dana, što je karakteristično za crvene supergigante. Praćenje Betelgeza ima širi značaj jer može pomoći astronomima da bolje razumeju i druge udaljene džinovske zvezde. Posebnu pažnju privukao je događaj iz perioda 2019–2020, poznat kao „Veliko tamnjenje“, kada je Betelgez naglo potamnela, što je podstaklo spekulacije o mogućoj supernovi. Kasnije je utvrđeno da je uzrok izbacivanje velike količine prašine.
Naučnici sada veruju da prisustvo Sivare igra ključnu ulogu u dugoročnim promenama sjaja Betelgeza. Dupri ističe da pronalaženje ovog traga omogućava bolje razumevanje kako se ovakve zvezde razvijaju, gube materijal i na kraju eksplodiraju kao supernove. Sudbina same Sivare ostaje neizvesna, jer je gravitacija polako privlači ka Betelgezu, što bi moglo dovesti do njihovog spajanja u narednih oko 9.000 godina.
Maklaud predviđa da bi zvezde mogle da se spoje čak i pre nego što Betelgez eksplodira kao supernova. Astronomi očekuju da će Sivara ponovo biti povoljno pozicionirana za posmatranje 2027. godine, s ciljem da je po prvi put direktno uoče. Tako bi se dobio konačan dokaz o postojanju pratilje, što bi u velikoj meri moglo promeniti naše razumevanje ovih zvezda i njihovih dinamika.
