Međuzvezdana kometa 3I/Atlas, koja je prošle godine prošla pored Sunca, mogla bi biti čak tri puta starija od Sunčevog sistema. Astronomi su istakli da se radi o objektu koji se značajno razlikuje od svega što je do sada primećeno u našem kosmičkom okruženju. Istraživanja su pokazala da je kometa putovala kroz galaksiju milijardama godina, što je otvorilo nova pitanja o njenom poreklu i hemijskom sastavu.
Ova kometa je tek treća koju su naučnici zabeležili u našem Sunčevom sistemu, a njen neobičan sjaj pružio je jedinstvenu priliku za proučavanje objekta koji dolazi iz drugog dela galaksije. Nakon što je otkrivena u julu 2022. godine, 3I/Atlas je izazvala veliku pažnju, a neki istraživači su čak spekulisali da bi mogla biti vanzemaljska letelica, što je NASA brzo odbacila.
Prema novim podacima objavljenim u časopisu Nature, kometa 3I/Atlas može biti stara do 12 milijardi godina, dok se procenjuje da je naš Sunčev sistem nastao pre oko 4,5 milijardi godina. Martin Kordiner, glavni autor istraživanja, naglasio je da bi ovo moglo biti „najstariji objekat koji je ikada posmatran u našem Sunčevom sistemu“. Ipak, on je dodao da postoje i druge teorije koje bi mogle objasniti neobičan hemijski sastav komete.
Istraživanje, koje se oslanja na analizu izotopa hemijskih elemenata detektovanih teleskopima „Džejms Veb“ i opservatorijom ALMA u Čileu, otkrilo je da 3I/Atlas sadrži deset puta više deuterijuma, posebnog oblika vodonika, u poređenju sa kometama iz našeg sistema. Kordiner je objasnio da takva visoka koncentracija teške vode može nastati samo u veoma hladnim uslovima, što sugeriše da je kometa verovatno među najhladnijim objektima ikada primećenim u Sunčevom sistemu, sa temperaturom oko minus 243 stepena Celzijusa.
Naučnici smatraju da se ovakvi međuzvezdani objekti formiraju na sličan način kao komete u našem sistemu, ali da bivaju izbačeni tokom tumultoznih procesa pri formiranju novih planeta. 3I/Atlas nije bila gravitaciono vezana ni za jednu zvezdu, što znači da je provela milijarde godina na „ogromnim i nezamislivim putanjama kroz našu galaksiju“.
Otkriveno je i da kometa ima neobično nizak nivo hemijskog obogaćivanja, što može značiti da se formirala blizu područja gde su se rađale nove zvezde. Moguće je čak da predstavlja relikt iz perioda poznatog kao „kosmičko podne“, kada je pre oko 10 milijardi godina nastajalo mnogo zvezda.
Prethodni međuzvezdani objekti, kao što su 1I/’Oumuamua i 2I/Borisov, nisu bili dovoljno sjajni da bi se prikupili podaci o njihovim izotopima. Profesor sa Harvarda, Avi Loeb, koji je ranije iznosio slične tvrdnje o mogućem vanzemaljskom poreklu Oumuamua, izneo je i slične pretpostavke za 3I/Atlas, ali je NASA odbacila te spekulacije.
Institut za potragu za vanzemaljskom inteligencijom, SETI Institute, saopštio je da nije pronašao nijednu naznaku vanzemaljske tehnologije na ovoj kometi. Astronom Peter Vereš, koji je učestvovao u njenoj identifikaciji, ocenio je rezultate istraživanja kao „uzbudljive“, naglašavajući da kometa sada napušta Sunčev sistem i nikada se neće vratiti, što otežava buduća posmatranja.
Ipak, astronomi očekuju da će u narednim godinama otkriti mnogo više međuzvezdanih objekata, posebno zahvaljujući novoj opservatoriji „Vera C. Rubin“. Kordiner je zaključio da je ovo tek početak uzbudljive nove oblasti istraživanja i da nas očekuje još mnogo toga što možemo naučiti o ovim objektima i o tome šta nam oni mogu otkriti o našoj galaksiji.
