Tim naučnika iz Instituta za bioinženjering Katalonije (IBEC) i Univerzitetske bolnice Dekseus otkrio je ključne informacije o implantaciji ljudskog embriona, jednom od najvažnijih koraka u procesu stvaranja ljudskog života. Njihovo istraživanje, objavljeno u časopisu „Science Advances“, prvi put pruža snimke trenutka kada se embrion usađuje u matericu, što bi moglo pomoći u razumevanju uzroka neuspeha implantacije i poboljšanju tretmana za plodnost.
„Želimo da proučimo implantaciju jer je to glavna prepreka u ljudskoj reprodukciji,“ izjavio je Samuel Ohosnegros, vodeći autor studije i šef istraživačke grupe za bioinženjering reproduktivnog zdravlja pri IBEC-u. Iako su naučnici do sada imali mnogo saznanja o razvoju ljudskog embriona, istraživanja su se do sad fokusirala na prva nekoliko dana razvoja pre nego što embrion započne proces implantacije.
Tim istraživača, uključujući naučnice Ameli Godeo i Anu Seriola, razvio je materijal koji imitira spoljašnji sloj tkiva materice, na koji se embrion vezuje. Ova gel-matrica, koja se sastoji uglavnom od kolagena i drugih proteina važnih za razvoj embriona, omogućila je naučnicima da mikroskopski zabeleže ceo proces implantacije. Pored ljudskih embriona, istraživači su proučavali i embrione miševa, što je otkrilo značajne razlike u načinu implantacije.
„Embrion miša, kada se postavi na matricu, ostaje na površini i širi se, ali ne ulazi unutra. Ljudski embrion, međutim, odmah počinje da ‘kopa’, prodire i usađuje se u matricu, a zatim nastavlja da raste,“ objašnjava Ohosnegros. Ova razlika ukazuje na to da je ljudski embrion jači, veći i invazivniji od embriona drugih vrsta.
Iako je mnogo toga nepoznato o mehanizmima koji omogućavaju ljudskom embrionu da tako agresivno prodre u matericu, istraživači veruju da će nova otkrića biti od velike koristi porodicama koje se suočavaju sa problemima plodnosti. Statistika pokazuje da samo oko 30 posto embriona, bilo prirodnim putem ili putem vantelesne oplodnje, dovodi do rođenja deteta. Većina neuspeha se dešava u fazi implantacije ili neposredno posle nje, te razumevanje ovog procesa može pružiti važne informacije o prevenciji spontanih pobačaja i unapređenju fertiliteta.
Istraživači planiraju da nastave sa detaljnim proučavanjem implantacije, kao i da standardizuju materijale koji se koriste, kako bi i drugi timovi mogli da sprovode slične eksperimente. Ohosnegros posebno naglašava važnost Univerzitetske bolnice Dexeus i pacijenata čiji su donirani embrioni omogućili ovo istraživanje. „Važno je prepoznati da bez velikodušnosti pacijenata koji su donirali embrione za nauku – mi zapravo ne bismo mogli da proučavamo sopstvenu vrstu,“ zaključuje on.
Ovo istraživanje je značajno jer pruža jedinstven pogled na proces koji je ključan za ljudsku reprodukciju. Razumevanje implantacije može otvoriti vrata novim terapijama i pristupima u oblasti plodnosti, što bi moglo pomoći mnogim parovima koji se bore sa problemima začeća. U svetlu ovih otkrića, buduća istraživanja će se koncentrisati na razjašnjavanje mehanizama implantacije i razvoju boljih metoda za lečenje neplodnosti, što bi moglo imati dalekosežne posledice po reproduktivno zdravlje i kvalitet života mnogih ljudi.
Na kraju, ova studija ne samo da doprinosi naučnom razumevanju ljudske reprodukcije, već takođe ističe važnost saradnje između različitih istraživačkih institucija i značaj etičkog pristupa u naučnim istraživanjima.
