Nakon ostavke selektora Uroša Stevanovića, vaterpolisti Srbije su se oglasili i doneli drastičnu odluku da neće nastupati za reprezentaciju. U otvorenom pismu, koje su uputili javnosti, 11 igrača je izrazilo svoje nezadovoljstvo novim predsednikom Vaterpolo saveza Srbije, Slobodanom Sorom, koji je, prema njihovim rečima, pokušao da omalovaži njihove uspehe i diskredituje njihov rad.
U pismu se naglašava da su oni kao aktuelni evropski i trostruki olimpijski šampioni postigli zlatne medalje zahvaljujući godinama truda, odricanja i zajedništva, a ne trenutnoj inspiraciji, kako je to sugerisao Soro. Igrači su podsetili na prethodne nesportske poteze koje su doživeli od Sorove strane, uključujući zabranu treniranja i izbacivanje iz kluba, što je, prema njihovom mišljenju, imalo za cilj da našteti timskom duhu i napretku srpskog vaterpola.
Oni su istakli da kao najtrofejnija reprezentacija zaslužuju vođu koji će ih podržati, vrednovati njihove uspehe i zalagati se za njih. „Ponosni smo na sve što smo ostvarili sa kapicom Srbije“, naveli su, ističući da su poslednjih deset godina bili svedoci jednog od najuspešnijih perioda u istoriji srpskog vaterpola.
U pismu su se osvrnuli i na to da su u proteklim godinama gajili principe poštovanja i fer-pleja, čak i prema sadašnjem predsedniku, koji je u prošlosti igrao protiv njih. Ipak, odlučili su da se povuku iz reprezentacije dokle god je Soro na čelu. Ova odluka nije bila laka, jer je igranje za reprezentaciju uvek predstavljalo najveću čast, ali su smatrali da je potrebno podići glas protiv onih koji žele da unište njihove uspehe.
Na kraju, apelovali su na javnost da podrži njihov stav i da se svi koji vole vaterpolo suprotstave onima koji žele da obezvrede prošlost i unište budućnost ovog sporta.
Igrači koji su potpisali ovo otvoreno pismo uključuju kapitana Nikolu Jakšića, Radoslava Filipovića, Dušana Mandića i druge. Ova situacija postavlja ozbiljna pitanja o budućnosti srpskog vaterpola i o tome kako će se Savez organizovati u budućnosti, kao i o potencijalnim posledicama po tim i njegovu reputaciju na međunarodnoj sceni.
Ovo je još jedan pokazatelj kako se sport može ispreplesti sa politikom i kako odluke na vrhu mogu značajno uticati na performanse i duh sportista. Vaterpolo reprezentacija Srbije, koja je decenijama bila sinonim za uspeh, suočava se sa izazovima koje možda nikada ranije nije imala. Ova situacija može imati dugoročne posledice po tim, njegove članove, kao i po reputaciju srpskog vaterpola na međunarodnoj sceni.
Iako su igrači doneli tešku odluku, njihova borba za očuvanje dostojanstva i pravilnog vođenja sporta može inspirisati mnoge u sportskom svetu. Njihova posvećenost i zalaganje za zajedništvo i poštovanje u sportu ostaje ključna poruka koja se može čuti iz ovog otvorenog pisma. Nadamo se da će se situacija razjasniti i da će se pronaći rešenje koje će omogućiti vaterpolistima da ponovo igraju za reprezentaciju bez straha od nesportskih poteza i nepoštovanja njihovih postignuća.
