Predsednik Skupštine Grada Beograda Nikola Nikodijević položio je danas venac na spomenik „Menora u plamenu“ na Dunavskom keju, u okviru svečane ceremonije posvećene Međunarodnom danu sećanja na žrtve Holokausta. Ovaj dan se obeležava svake godine 27. januara, a simbolizuje sećanje na one koji su stradali tokom nacističkih zločina, posebno Jevreje, ali i Srbe i Rome.
Tokom ceremonije, Nikodijević je istakao značaj ovog datuma, naglašavajući da se Beograd i Srbija suočili sa velikim žrtvama tokom Drugog svetskog rata. On je podsetio da je Skupština grada Beograda 2014. godine donela odluku da se 10. maj proglasi Danom sećanja na žrtve Holokausta. Svake godine ovaj datum se obeležava polaganjem venaca na Spomenik žrtvama genocida na Starom sajmištu, gde se nalazi i Memorijalni centar.
Nikodijević je ukazao na važnost kulture sećanja, ističući da istorija služi kao opomena čovečanstvu da ne ponovi greške iz prošlosti. On je naglasio da će se nastaviti rad na očuvanju sećanja i obrazovanju budućih generacija o važnosti antifašističke tradicije.
Na ceremoniji su pored Nikodijevića, venac na spomenik „Menora u plamenu“ položio i savetnik predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, Milorad Veljović. Prisutni su bili i ministar spoljnih poslova Marko Đurić, ministar za evropske integracije Nemanja Starović, kao i predstavnici Narodne skupštine, Grada Beograda i AP Vojvodine.
Među prisutnima bila je i ambasadorka Izraela, Avivit Bar-Ilan, kao i pripadnici Vojske Srbije i stranih vojnih delegacija, diplomatskog kora, organizacija koje neguju tradicije antifašizma, predstavnici jevrejske i romske zajednice u Srbiji, kao i potomci žrtava i preživeli.
Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta obeležava se u znak sećanja na dan kada su sovjetske trupe 27. januara 1945. godine oslobodile Aušvic, jedan od najpoznatijih koncentracionih logora u istoriji, gde je tokom Drugog svetskog rata ubijeno najmanje 1,1 miliona ljudi, od kojih je oko 90 procenata bilo Jevreja. Organizacija Ujedinjenih nacija usvojila je 1. novembra 2005. godine rezoluciju kojom je odlučeno da se ovaj dan obeležava kao Međunarodni dan sećanja na žrtve Holokausta.
Osim 27. januara, u različitim zemljama postoje i nacionalni datumi sećanja na žrtve Holokausta. U Srbiji se, na primer, 22. aprila obeležava Dan sećanja na žrtve Holokausta, čime se dodatno naglašava kontinuirana potreba za sećanjem i obrazovanjem o ovom mračnom delu prošlosti.
Ceremonija na Dunavskom keju je bila prilika da se ponovo skrene pažnja na važnost očuvanja sećanja na žrtve Holokausta i potrebu za promocijom tolerancije i ljudskih prava, kako bi se sprečilo ponavljanje sličnih tragedija u budućnosti. Nikodijević je pozvao sve prisutne da se aktivno uključe u očuvanje sećanja, naglašavajući da je edukacija ključna u borbi protiv predrasuda i diskriminacije.
Na kraju, ceremonija je završena refleksijom o važnosti zajedništva i solidarnosti među ljudima, kao i obavezom da se ne zaboravi ono što se desilo tokom Holokausta. Ovaj dan nas podseća na to koliko je važno negovati kulturu sećanja i učiti iz prošlosti kako bismo izgradili bolju budućnost.
