U Srbiji je, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), na kraju decembra prošle godine zabeleženo 339.512 nezaposlenih, što predstavlja smanjenje od 13.725 nezaposlenih u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, kada je na evidenciji bilo 353.237 osoba bez posla. Ovi podaci ukazuju na blagi napredak u smanjenju nezaposlenosti, što je pozitivna vest za ekonomsku situaciju u zemlji.
Gledano po regionima, najviše nezaposlenih evidentirano je u Šumadiji i Zapadnoj Srbiji, gde je broj nezaposlenih dostigao 119.983. Južna i Istočna Srbija su takođe zabeležile značajan broj, sa 96.558 nezaposlenih. Ovi podaci ukazuju na regionalne razlike u zapošljavanju, gde su ruralne oblasti često pogođenije nezaposlenošću u poređenju sa urbanim centrima.
U Beogradu, iako se u njemu nalazi trećina ukupnog stanovništva Srbije, broj nezaposlenih iznosi 32.190. Ovo sugeriše da se i u glavnom gradu, koji je ekonomski najrazvijeniji deo zemlje, suočavaju sa izazovima na tržištu rada.
Kada se analizira starosna struktura nezaposlenih, primećuje se da su najzastupljenije grupe starosti od 55 do 59 godina i od 60 do 65 godina, svaka sa više od 46.000 nezaposlenih. Ova statistika naglašava problem starijih radnika koji se suočavaju sa poteškoćama u pronalaženju posla, što može biti posledica različitih faktora, uključujući predrasude poslodavaca i nedostatak prilika za obuku i prekvalifikaciju.
Takođe, značajan broj nezaposlenih dolazi iz grupe od 50 do 54 godine, gde je na kraju prošle godine bilo više od 43.000 osoba bez posla. Ovi podaci ukazuju na potrebu za strategijama koje bi pomogle starijim radnicima da se ponovo integrišu u radnu snagu.
S druge strane, mlađi radnici se čini da lakše pronalaze posao. Na evidenciji NSZ, za grupu od 20 do 24 godine bilo je nešto više od 25.000 nezaposlenih, dok je među mladima od 25 do 29 godina taj broj bio oko 26.000. Ovo može biti rezultat različitih faktora, uključujući obrazovne mogućnosti, fleksibilne radne aranžmane i veće potražnje za mladim kadrom u određenim sektorima.
Kada se razmatra dužina čekanja na posao, podaci pokazuju da su najbrojniji oni koji na zaposlenje čekaju više od 10 godina, a njih je na kraju 2025. godine bilo više od 66.000. Ova cifra ukazuje na duboku strukturalnu nezaposlenost koja zahteva sveobuhvatne mere za rešavanje problema dugotrajne nezaposlenosti.
Slede nezaposleni koji su na birou manje od tri meseca, njih 47.261, dok je na trećem mestu grupacija čiji je staž čekanja na radno mesto između godinu i dve, a koja je brojala nešto više od 44.000 ljudi. Ovi podaci ukazuju na to da postoji dinamičnost na tržištu rada, ali i na potrebu za bržim i efikasnijim programima zapošljavanja.
U svetlu ovih informacija, važno je da se razviju strategije koje će se fokusirati na obuku i prekvalifikaciju starijih radnika, kao i na jačanje veza između obrazovnog sistema i tržišta rada kako bi se osiguralo da mladi radnici budu opremljeni potrebnim veštinama. Takođe, podrška programima koji pružaju pomoć dugotrajno nezaposlenima može doprineti smanjenju stope nezaposlenosti i poboljšanju opšte ekonomske situacije u Srbiji.
