Pre tačno četiri godine, 14. oktobra 2021. godine, našu scenu napustio je Marko Živić, poznati glumac čija je harizma i duhovitost osvajala publiku. Njegov odlazak ostavio je duboku prazninu, kako među njegovim prijateljima i kolegama, tako i među obožavaocima. Marko je preminuo u 49. godini, nakon borbe sa korona virusom, ostavljajući iza sebe bogatu karijeru i mnogo neostvarenih snova.
Njegova sestra Nevena Živić, koja nikada nije prežalila brata, podelila je potresne detalje o njegovim poslednjim danima. Kako je ispričala, Marko se borio sa visokom temperaturom, ali nije hteo da otkaže predstavu „Let iznad kukavičjeg gnezda“, koja je bila rasprodata. Njegova posvećenost poslu bila je očigledna, jer je igrao i pored bolesti, dok su kolege primetile njegovo loše stanje i odmah pozvale Hitnu pomoć.
Marko je prebačen u KBC „Dragiša Mišović“ i ubrzo završio na intenzivnoj nezi. Nevena se prisetila svog uverenja da će se brat oporaviti, slala mu je poruke, ali odgovora nije bilo. Njena tuga i šok zbog gubitka brata ostavili su je u stanju neverice i praznine. Na večni počinak ispraćen je u kostimu iz omiljene predstave, što dodatno naglašava njegovu ljubav prema umetnosti.
Marko je potekao iz umetničke porodice. Njegov otac Svetislav bio je arhitekta i slikar, dok je majka Biljana osvajala nagrade za recitaciju. Odrastajući u takvom okruženju, Marko nije mogao zamisliti drugačiji put osim glume. Nakon što nije uspeo na akademiji, njegov otac mu je savetovao da se ponovo prijavi dok ga ne prime, što je Marko i učinio.
U rodnom Kruševcu, Marko je započeo svoje prve glumačke korake u dramskoj sekciji Bate Miladinovića, a kasnije je postao poznat na beogradskim scenama. Njegov talenat brzo je prepoznat, a postao je jedan od najomiljenijih glumaca svoje generacije. Njegova duhovitost i šarm učinili su ga posebnim, a publika ga je volela zbog njegove sposobnosti da prenese emocije na sceni.
Život nije bio lak za Marka; 2008. godine pobedio je zloćudni tumor koji mu je zahvatio jednjak i želudac. O svojoj borbi govorio je otvoreno, bez patetike, ali sa dozom životnog ludila koja ga je činila jedinstvenim. Sećao se noći pre operacije, kada je sneg padao, a on shvatio da nema povratka. Verovao je da mu je energija pomogla da izdrži tu borbu.
Iako ga više nema, Marko Živić ostaje u sećanju kao glumac koji je voleo život do poslednjeg daha. Njegova harizma, duhovitost i ljudskost i dalje žive na sceni, u sećanjima i u srcima svih koji su ga poznavali. Njegov doprinos srpskoj kulturi i pozorištu nikada neće biti zaboravljen, a njegov duh će zauvek ostati prisutan u umetnosti koju je voleo.
Markov odlazak 14. oktobra, kada se u njegovom rodnom Kruševcu obeležavalo oslobođenje u Drugom svetskom ratu i praznik Pokrov Presvete Bogorodice, simbolizuje gubitak jednog velikana koji je uvek bio uz ljude i umetnost. Njegov život i rad ostaviće neizbrisiv trag, a sećanje na njega će živeti večno.
