Iako u Srbiji postoji nekoliko političkih stranaka koje se deklarišu kao leve, od vladajućeg SPS-a do opozicionog ZLF-a, pitanje je koje od njih zapravo predstavljaju „autentičnu levicu“. U poslednje vreme, ideja okupljanja „autentične desnice“ na jednoj listi postaje sve prisutnija, dok se opozicija polarizuje između proevropskih i levičarskih opcija. Iako proevropska opozicija često nosi oznaku leve, mnoge stranke na toj listi, poput Narodnog pokreta Srbije, pripadaju desnom centru, što dovodi u pitanje adekvatnost tog naziva.
U vladajućoj koaliciji nalaze se Socijalistička partija Srbije i Pokret socijalista, koje se formalno svrstavaju u levičarske stranke, ali se njihovo delovanje često ne može smatrati pravim levim. Pored toga, postoji i nekoliko levičarskih stranaka, poput Partije radikalne levice, koje se protive ulasku Srbije u EU, što dodatno komplikuje definiciju levih partija. Predsednica Partije radikalne levice, Milena Repajić, smatra da bi autentična leva partija trebala da uključuje različite stavove o svojini, organizaciji privrede i socijalnoj zaštiti.
Repajić ukazuje na to da su leve ideje duboko ukorenjene u srpskom društvu i da su se tokom vremena suočavale sa antikomunističkom propagandom koja je prisutna više od decenije. „Javnost je zrela za leve ideje, koje se često svode na socijalnu pravdu i univerzalno zdravstvo“, objašnjava ona. Takođe, ističe da je trenutna politička klima u Srbiji takva da je osnivanje političke stranke izuzetno skupo, što otežava razvoj autentične levice.
Sociolog Đokica Jovanović dodaje da definicija levice nije jasno postavljena, a da su stare definicije zastarele. On smatra da se levica u svetu nije dovoljno prilagodila savremenim izazovima, te da se bavi zastarelim shvatanjima. Jovanović naglašava da je važno fokusirati se na pitanje rada i internacionalizam, kao suštinske aspekte levice. Takođe, upozorava na fragmentaciju sindikata u Srbiji i predlaže pansindikalnu konferenciju kao rešenje za jačanje sindikalnog pokreta.
Marko Miletić, urednik portala Mašina, veruje da u Srbiji postoji autentična leva opcija, iako ona deluje na marginama političkog spektra. Prema njegovim rečima, dok god ljudima budu potrebni bolji materijalni i radni uslovi, biće potrebe za autentičnom levicom. Međutim, postojeće leve organizacije nisu uspele da iskoriste trenutnu političku krizu za jačanje svog položaja.
Miletić takođe ističe da je teško razvijati leve političke organizacije u kapitalizmu, jer sistem aktivno otežava učešće slabijih i marginalizovanih grupa. Leve organizacije će morati da se bore za svoje mesto u društvu i da rade na povećanju podrške svojim idejama.
Repajić, Jovanović i Miletić se slažu da je ključno pitanje za levicu to kako se suočiti sa savremenim izazovima i potrebama građana. U svetu koji se brzo menja, levica mora da pronađe odgovore na pitanja koja postavlja nova epoha, a to uključuje i pitanja radnih prava i socijalne pravde.
Budućnost autentične levice u Srbiji zavisiće od sposobnosti njenih predstavnika da se povežu sa radnicima i građanima, da razumeju njihove potrebe i da se izbore za bolji život. U tom smislu, levice se moraju aktivno uključiti u društvena pitanja, kako bi stekle poverenje i podršku građana. U suprotnom, ostati će na marginama političkog života, dok će se njihovi potencijali i ideje gubiti u sve većem političkom haosu.
