Pre 22 godine, 17. i 18. marta 2004. godine, Kosovo i Metohija su bili svedoci brutalnog pogroma nad Srbima, koji je rezultirao smrću 16 Srba i stotinama povređenih. Ovaj organizovani talas nasilja bio je odgovor na medijsku kampanju koja je lažno prikazivala kako su Srbi odgovorni za smrt albanske dece, što je poslužilo kao izgovor za teror nad srpskim stanovništvom. Tokom ovih događaja, više od 4.000 Srba je proterano, a više od 1.000 objekata, uključujući kuće, crkve i manastire, uništeno je ili demolirano.
Pogrom je započeo protestima organizovanim od strane nekadašnjih boraca Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), koji su se okupili zbog hapšenja nekih njihovih članova osumnjičenih za ratne zločine. U noći kada je javljeno o utapanju trojice albanskih dečaka u reci Ibar, došlo je do masovnih okupljanja i erupcije nasilja koje je rezultiralo napadima na srpske domove i svetinje širom regiona.
U trenutku kada su se deseili ovi događaji, policijski portparol UN-a, Niraj Sing, naglasio je da nije bilo dokaza da su Srbi odgovorni za smrt dečaka, ali je međutim, situacija već bila van kontrole. Na ulicama je bilo više od 50.000 Albanaca, opremljenih oružjem, dok su snage KFOR-a pokušavale da obuzdaju nasilje.
U Kosovskoj Mitrovici, sukobi su se intenzivirali, pri čemu su poginule četiri osobe, a više od 200 je povređeno. Srbi su bili izloženi snajperskoj vatri, a međunarodne snage su koristile suzavac i šok bombe kako bi sprečile dalje nasilje. Napadi su se dešavali u više opština, uključujući Lipljan, Obilić, i Čaglavicu, gde su Srbi bili izloženi napadima i pljačkama svojih domova.
U Prizrenu, situacija je bila posebno dramatična. Srpske crkve i kuće su napadnute, a uništeno je 56 srpskih domova i pet crkava, uključujući i Bogorodicu Ljevišku. KFOR, koji je bio na terenu, nije uspeo da zaštiti srpske civile, a tokom tih događaja, više od 600 ljudi je povređeno.
S obzirom na razmere nasilja, međunarodna zajednica je reagovala. Savet bezbednosti UN-a i Evropska unija osudili su pogrom nad Srbima, a tokom narednih dana, uhapšeno je 163 lica zbog raznih krivičnih dela. Prema procenama, oko 51.000 ljudi učestvovalo je u organizovanom nasilju tokom ovih dana.
Ovaj pogrom je bio nastavak etničkog čišćenja koje se dešavalo u prethodnim godinama, a međunarodne snage su se suočavale sa velikim izazovima u održavanju reda i zaštiti srpskog stanovništva. S obzirom na gubitke u ljudstvu i uništenje kulturnog nasleđa, događaji iz marta 2004. godine ostali su urezani u sećanje svih koji su preživeli ovaj strahotan period.
U godinama koje su usledile, međunarodni sudovi su procesuirali neke od slučajeva uništavanja srpskih crkava i svetinja, ali je gubitak koji je nanešen kulturi i nasleđu Srba na Kosovu i Metohiji ostao nenadoknadiv. Ovaj pogrom je i dalje tema rasprava i istraživanja, kako bi se razjasnile sve okolnosti koje su dovele do ovog strašnog događaja i kako bi se sprečilo da se nešto slično ponovi.
