Amela Dušanić, nakon 25 godina provedenih u Nemačkoj, odlučila je da se vrati u svoj rodni kraj, Tiborjance kod Belišća, u Slavoniji. Ova odluka nije bila laka, ali je Amela osećala potrebu da se vrati svojim korenima, gde je odrasla i gde je ostavila deo svog srca.
Amela, njen suprug i njihova dvojica sinova, odlučili su da se vrate u Hrvatsku u potrazi za boljim životom i kvalitetnijim porodičnim vrednostima. „Želeli smo da naši sinovi odrastaju u okruženju koje je bliže našim tradicijama i običajima“, izjavila je Amela. „U Nemačkoj smo stekli mnogo, ali smo shvatili da nam nedostaje mir i povezanost sa prirodom“.
## Život u Nemačkoj
Amela i njen suprug su u Nemačku otišli pre više od dva decenije u potrazi za poslom i boljim životnim prilikama. Tokom godina, uspeli su da izgrade stabilne karijere, ali su se često suočavali s izazovima prilagođavanja novoj sredini. U početku, bilo je teško, ali su se brzo integrisali u društvo i stekli mnoge prijatelje.
Ipak, kako su godine prolazile, Amela je počela da se oseća izgubljeno. „Ponekad se pitam šta je sa našim identitetom. Želela sam da se moji sinovi povežu s našom kulturom i tradicijom“, priznaje. U poslednjih nekoliko godina, sve više je razmišljala o povratku u domovinu.
## Odluka o povratku
Nakon mnogo razmišljanja i razgovora sa suprugom, odlučili su da se vrate u Tiborjance. „To je bila teška odluka, ali osećali smo da je to ispravna stvar“, rekla je Amela. „Želimo da naši sinovi odrastaju u prirodnom okruženju, da uče o našim običajima i tradiciji. U Nemačkoj su imali sve, ali su često bili udaljeni jedni od drugih“.
Vraćanje u rodnu zemlju značilo je i suočavanje s novim izazovima. Amela i njen suprug morali su da se prilagode novoj situaciji, ali su bili odlučni da to postignu. „Nije lako, ali verujemo da je ovo najbolja odluka za našu porodicu“, ističe Amela.
## Život u Tiborjancima
Nakon povratka, Amela i njena porodica su se brzo prilagodili životu u Tiborjancima. Njihova kuća je okružena prirodom, a deca imaju priliku da igraju napolju, istražuju okolinu i uče o životu na selu. „Ovdje su deca slobodnija, mogu da se igraju, trče i uživaju u svemu što im priroda pruža“, kaže Amela.
U Tiborjancima, Amela je počela da se angažuje u lokalnoj zajednici. Uključila se u razne aktivnosti, a posebno je zainteresovana za očuvanje tradicije i običaja svog kraja. „Želim da doprinosim svojoj zajednici i da pomognem u očuvanju naše kulture“, dodaje.
## Budućnost
Gledajući unapred, Amela se nada da će njeni sinovi rasti u okruženju koje ih podržava i inspiriše. „Želim da budu ponosni na svoje poreklo i da razumeju vrednosti koje su nam važne“, ističe. Njena porodica planira da se fokusira na obrazovanje i razvoj veština koje su relevantne u savremenom svetu, ali sa snažnim temeljem u tradiciji.
Amela i njen suprug veruju da će im život u Tiborjancima doneti više sreće i ispunjenja nego što su imali u Nemačkoj. „Sreća nije u materijalnim stvarima, već u povezivanju s ljudima i prirodom“, zaključuje.
Vraćanje u rodnu zemlju i ponovna izgradnja života u Slavoniji predstavlja ne samo fizički povratak, već i emocionalno ponavljanje, gde se Amela i njena porodica nadaju da će pronaći svoje mesto u zajednici i stvoriti nove uspomene koje će trajati.
