Ova godina je donela brojne globalne kulturne promene i trendove, s naglaskom na mešanje žanrova i fragmentaciju tradicionalnih medija. Sve više se pomera fokus sa mejnstrim kulture ka supkulturama, što je omogućeno i uticajem društvenih mreža poput TikTok-a, koje su ove godine postale epicentar raznih kulturnih fenomena.
Jedan od najzapaženijih trendova bio je fenomen poznat kao „AI slop“. Ovaj izraz je proglašen rečju godine 2025. od strane rečnika „Macquarie“. Oslanjajući se na jeftine i pristupačne alate generativne veštačke inteligencije, kreatori su se sve više okretali AI slopu u potrazi za profitom, dok su brendovi poput Vogue-a i Coca-Cole bili kritikovani zbog korišćenja ovakvog sadržaja u svojim kampanjama.
Drugi trend koji je privukao pažnju je „brain rot“, koji se pojavio kao odgovor na sveprisutni problem trivijalizacije online sadržaja. Ovaj izraz, koji je postao popularan među korisnicima društvenih mreža, opisuje stanje mentalnog iscrpljivanja zbog prekomernog konzumiranja besmislenog sadržaja. „Leto brain rot-a“ je čak postalo popularno zbog pojave AI-generisanih i apsurdnih likova.
Godina 2025. je takođe bila obeležena porastom različitih TikTok estetika, kao što su „clean girl“, „coquette“ i „dark academia“. Ove estetike su refleksija potrage za autentičnošću i eskapizmom, dok su hiperpersonalizovani algoritmi omogućili stvaranje raznovrsnih subkultura sa globalnim zajednicama.
Y3K estetika, koja se fokusira na savremene teme poput tehnologije i ekologije, takođe je dobila na popularnosti. Ovaj trend ističe prekomernu zavisnost od tehnologije i distopijske posledice klimatskih promena, dok su se futuristički elementi pojavili u modnim kolekcijama i muzičkim spotovima.
Predimenzionirane siluete i minimalistički komadi su dominirali modnim pistama, kao odgovor na potrebe za udobnošću i održivosti. Ova promena je bila posebno popularna među milenijalcima i pripadnicima generacije Z, koji su postali svesniji ekološkog uticaja brze mode.
Jedan od najapsurdnijih trendova ove godine bio je izraz „6-7“, koji je postao viralan zahvaljujući snimku mladog navijača. Ovaj trend je odražavao humornu stranu društvenih mreža, a brzo je pronašao put do mladih kao način izražavanja društvenog identiteta.
U kontekstu društvenih mreža, trend „autentične neurednosti“ postao je popularan kao suprotnost savršenim estetikama. Poznate ličnosti su delile snimke svojih neurednih prostora, dok su modni brendovi prilagodili svoje kolekcije ovom novom trendu.
Povratak „recesijskog popa“ takođe je bio značajan, služeći kao emotivna katarza za ljude suočene sa finansijskom neizvesnošću. Ovaj žanr, poznat po bezbrižnim tekstovima, ponovo je postao popularan, posebno na TikTok-u, gde su stari hitovi dobijali novu popularnost.
Trend „de-influencing“ je naglasio potrebu za smanjenjem potrošnje i usmerenjem ka održivijim alternativama, dok je analogna renesansa podstaknuta željom za opipljivošću i autentičnošću u svetu zavisnom od digitalnog. Ovaj trend je doveo do rasta prodaje vinila i vintage fotoaparata, dok su mladi sve više tražili smislenije offline aktivnosti.
Godina 2025. obeležena je raznovrsnim kulturnim fenomenima koji su oslikavali promene u društvenim normama i vrednostima, dok su društvene mreže nastavile da igraju ključnu ulogu u oblikovanju ovih trendova. Sa naglaskom na autentičnost, održivost i individualnost, čini se da će ovi trendovi oblikovati kulturni pejzaž i u narednim godinama.
