Britanski energetski gigant BP smenio je svog predsednika Alberta Manifolda zbog ozbiljnih zabrinutosti u vezi sa standardima upravljanja, nadzora i ponašanja. Ova nagla i neočekivana odluka usledila je nakon prijave uzbunjivača i interne istrage koja je otkrila da se Manifold „agresivno ponašao prema zaposlenima i maltretirao ih“.
U saopštenju koje je objavila viša direktorka Amanda Blank, naglašeno je da je Manifold doprineo unosi dobrodošlog usmerenja i tempa u transformaciju BP-a, ali je odbor bio iznenađen i razočaran problemima u vezi sa upravljanjem i ponašanjem, što su smatrali neprihvatljivim. Kao rezultat toga, preduzeli su odlučujuću akciju.
Upravni odbor BP-a imenovao je Ijana Tajlera za privremenog predsedavajućeg, a ta odluka je odmah stupila na snagu. BP, sa sedištem u Londonu, smatra se jednom od pet najvećih kompanija za proizvodnju i istraživanje nafte na svetu, kada se meri prema prihodima i dobiti.
Albert Manifold je na mesto predsednika BP-a postavljen u oktobru prošle godine, nakon što je deset godina bio glavni direktor u kompaniji za građevinski materijal CRH sa sedištem u Dablinu. Kompanija je tražila reforme i odlučila se za Manifolda, koji je bio autsajder iz industrije, ali je uspeo da uvede velike strateške promene u CRH-u.
Nakon što je BP 2020. godine preusmerio fokus na obnovljive izvore energije, kompanija je do 2025. godine planirala da se vrati svojim korenima, odnosno naftnoj industriji. Ova strategija, poznata kao „tvrdo resetovanje“, naišla je na kritike ekologa, ali i nekih deoničara. Generalni direktor Mari Očinklos je prošle godine izjavio da je optimizam oko mogućnosti u obnovljivoj energiji bio loše procenjen i da je kompanija krenula suviše daleko i suviše brzo u tom pravcu.
Promene u vođstvu BP-a u poslednjim godinama su bile turbulentne. Generalni direktor Bernard Luni je podneo ostavku krajem 2023. godine, nakon što je BP otkrio da je lagao o svojim prethodnim vezama sa kolegama. Očinklos je takođe podneo ostavku u decembru, a kompanija je imenovala Meg O’Nil za njegovu naslednicu.
Reakcija tržišta na ovu vest bila je brza. Deonice BP-a su samo do popodneva pale gotovo pet procenata na Njujorškoj berzi (NYSE). Ova nagla promena u vođstvu može imati značajne posledice po budućnost kompanije i njen položaj na tržištu.
BP se suočava sa sve većim pritiscima da se prilagodi promenljivim uslovima u energetskom sektoru, uključujući sve strože propise o zaštiti životne sredine i rastuću konkurenciju iz sektora obnovljivih izvora. Odlazak Manifolda može dodatno zakomplikovati strategiju kompanije, koja se već suočava sa izazovima u sprovođenju svojih ambicija u oblasti održive energije.
U svetlu ovih događaja, mnogi analitičari se pitaju kako će nova uprava i privremeni predsedavajući Ijan Tajler reagovati na trenutne izazove i da li će biti sposobni da povrate poverenje investitora i zaposlenih nakon ovih skandala. BP će morati da preispita svoje strategije i pristupe kako bi se osiguralo da ostane konkurentno na globalnom tržištu, a istovremeno se suoči sa izazovima održivosti i etike u poslovanju.
Za kraj, BP će morati da postigne ravnotežu između tradicije i inovacija, kako bi se suočio sa sve bržim promenama u energetskom sektoru i zahtevima za odgovornijim poslovanjem. Ovaj incident je još jedan podsetnik na to koliko je važna transparentnost i odgovornost u korporativnom svetu, posebno u industriji koja ima tako veliki uticaj na životnu sredinu i društvo u celini.
