Profesor Mašinskog fakulteta Miloš Banjac izjavio je danas da se u Srbiji sve više govori o zelenoj gradnji, ali da je taj koncept više estetski nego suštinski. U intervjuu za Tanjug, Banjac je istakao da se ovakvi objekti trenutno grade pretežno u luksuznim segmentima, dok se nada da će u narednih deset godina zelena gradnja postati standard, a ne izuzetak.
Banjac je ukazao na činjenicu da Srbija još uvek nije dostigla evropske standarde kada je reč o energetskoj efikasnosti i zelenoj gradnji, i da predstoji mnogo posla u tom pravcu. Takođe, naglasio je važnost stroge primene donetih propisa koji se tiču ove oblasti.
Zelena gradnja obuhvata niz principa i tehnika koje se koriste u dizajnu, konstrukciji i održavanju zgrada, a cilj je smanjenje uticaja na životnu sredinu. Ovi principi uključuju korišćenje održivih materijala, smanjenje potrošnje energije, vodne efikasnosti, kao i poboljšanje kvaliteta unutrašnjeg vazduha.
Banjac je dodao da je važno da se javnost edukuje o prednostima zelene gradnje, kao i da se podstiču investicije u ovu vrstu građevinarstva. To podrazumeva ne samo izgradnju novih objekata, već i renovaciju postojećih, kako bi se postigla veća energetska efikasnost.
U poslednjih nekoliko godina, u Srbiji su se pojavili neki projekti koji se mogu smatrati primerima zelene gradnje, ali je njihova zastupljenost još uvek veoma mala. Banjac je ukazao na potrebu za jačanjem svesti među investitorima, arhitektama i građevinskim preduzećima o važnosti održivog razvoja i očuvanja životne sredine.
Osim toga, profesor je istakao i značaj podrške države u formiranju ambijenta koji će podstaći zelenu gradnju. To uključuje donošenje povoljnih zakonskih okvira i podsticaja za investitore koji se odluče za ovakav pristup.
„Moramo razumeti da zelena gradnja nije samo trend, već neophodnost u savremenom društvu. Klimatske promene i sve veći pritisak na prirodne resurse zahtevaju od nas da preispitamo naše načine gradnje i korišćenja prostora“, rekao je Banjac.
On je takođe naglasio da je zelena gradnja povezana sa zdravljem građana, jer objekti koji su projektovani prema principima održivosti obezbeđuju bolji kvalitet unutrašnjeg vazduha i smanjuju rizik od raznih bolesti. U tom smislu, investicije u zelenu gradnju ne predstavljaju samo trošak, već i dugoročne uštede i benefite za društvo.
Banjac je zaključio da je potrebno raditi na razvoju strategija koje će omogućiti da zelena gradnja postane dostupna svima, a ne samo privilegovanim grupama. U tom smislu, važno je da se stvore mehanizmi koji će olakšati pristup finansijskim sredstvima za projekte zelene gradnje.
Uz sve to, profesor Banjac poziva sve aktere u procesu gradnje da se uključe u ovu inicijativu i doprinesu stvaranju održivijih i zdravijih urbanih sredina. Samo zajedničkim naporima možemo postići ciljeve u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine, smatra on.
U narednim godinama, očekuje se da će Srbija krenuti ka jačanju svojih kapaciteta u oblasti zelene gradnje, uz sve veće investicije i svest o važnosti održivog razvoja. Ova tranzicija može doneti mnoge prednosti, ne samo za građane, već i za ekonomiju zemlje u celini.
