Narodni poslanik i predsednik Odbora za pravosuđe Uglješa Mrdić izjavio je danas da će se mišljenja Venecijanske komisije o setu pravosudnih zakona temeljno analizirati od strane nadležnih organa. Mrdić je istakao da će u narednom periodu biti odlučeno kako će se primedbe komisije implementirati, naglašavajući poštovanje koje njegova stranka, Srpska napredna stranka (SNS), ima prema ovom autoritetu.
„Moja stranka i lično ja poštujemo mišljenje Venecijanske komisije, naravno da ćemo ga uvažiti. Na koji način će ono biti sprovedeno, to ćemo odlučiti u narednom periodu“, rekao je Mrdić za Tanjug. On je dodao da se u praksi dešavalo da se mišljenja komisije nisu svuda ispoštovala, ali je Srbija posvećena da postupi u skladu sa svojim interesima i Ustavom.
Mrdić je izrazio ponos zbog seta pravosudnih zakona koje je sam pisao. Ove zakone je usvojila Narodna skupština, a oni su, kako ističe, prvi put u poslednjih 30 godina pisani u Beogradu, a ne po nalogu stranih ambasada. „Na mene nije uticao niko, ni sa zapada ni sa istoka“, rekao je Mrdić.
U vezi sa primedbama Venecijanske komisije, on je istakao da je posebno važno što se komisija složila sa rešenjima koja se tiču tužilaštva. Ipak, njegove reči ukazuju na to da su neke od kritika, poput onih o mandatima predsednika sudova, naišle na razumevanje predlagača, ali su neka rešenja zadržana kao opcija zbog specifičnih situacija u praksi.
Mrdić je pojasnio da mogućnost dobijanja drugog mandata predsednika sudova nije zamišljena kao pravilo, već kao mehanizam koji će osigurati nesmetano funkcionisanje sudova u situacijama kada nema adekvatnih kandidata za rukovodeće pozicije. „Ostavili smo kao mogućnost da predsednici sudova mogu obavljati još jedan mandat, ali to ne mora obavezno da bude slučaj“, rekao je.
Govoreći o međunarodnoj saradnji tužilaštva, Mrdić je naglasio da uključivanje Ministarstva pravde u proces ne predstavlja pritisak na rad tužilaca. On je istakao da je neophodno da ministarstvo bude uključeno u procedure saradnje sa inostranstvom, kako bi se osiguralo da međunarodna saradnja bude u skladu sa pravnim normama. „To nije uticaj na rad tužilaštva, već jednostavno deo procedure“, dodao je.
Mrdić je objasnio da je promena unutrašnje organizacije pravosudnih organa rezultat porasta broja stanovnika, a cilj je povećanje efikasnosti rada sudstva i tužilaštva. On je predstavnicima Venecijanske komisije podsetio na član 107 Ustava Srbije, koji definiše pravo narodnih poslanika da predlažu zakone u Narodnoj skupštini.
Takođe, naveo je da su opozicioni poslanici, do trenutka kada je predao set pravosudnih zakona, predali 34 zakona bez zahteva za javnu raspravu. Mrdić je istakao da nijedan od zakona nije menjan više od 20% i da su sve izmene rađene na osnovu preporuka EU i Venecijanske komisije.
„Uzeo sam u obzir kako funkcionišu pravosudni sistemi u razvijenim zemljama EU i ostatka sveta“, rekao je Mrdić, naglasivši da Srbija ima dovoljno vremena da analizira mišljenje Venecijanske komisije do sledeće sednice ovog tela.
Govoreći o izborima, Mrdić je napomenuo da je predložio javno slušanje o izbornim zakonima, koje je pomereno na zahtev opozicije. On je podsetio na brojne sastanke Radne grupe za unapređenje izbornog procesa i naglasio da je Srbija na putu ka evropskim integracijama, ali i da zadržava svoj suverenitet.
„Mi smo za Evropsku uniju, ali imamo svoj stav o Kosovu i Metohiji“, zaključio je Mrdić, naglašavajući da Srbija ne želi da uđe u sukob sa EU, ali da se drži svojih principa.
