Više od deset godina nakon što je dijalog između Beograda i Prištine započet uz posredovanje Evropske unije, situacija ostaje nepromenjena. Godina 2025. bila je obeležena čekanjem na formiranje vlade u Prištini, zbog čega su svi pokušaji napretka odloženi. Kako stvari stoje, suštinski pomaci neće biti mogući ni u 2026. godini, a građani na obe strane granice sve više osećaju posledice ove stagnacije.
Poslednja runda razgovora na nivou glavnih pregovarača održana je u septembru, dok su se predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Prištine Aljbin Kurti sastali pre više od dve godine. Nakon svakog sastanka, izjave su se često razlikovale, dok je odgovornost redovno prebacivana na drugu stranu, dok su poruke iz Brisela ostajale iste.
Tokom 2025. godine, imenovan je novi specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog, međutim, uloga Petera Sorensena bila je prilično ograničena zbog političke situacije u Prištini i nemogućnosti formiranja nove vlasti. U međuvremenu, dijalog se suočava s nedostatkom jasnog pravca, a postavlja se pitanje šta je potrebno da bi se proces ponovo aktivirao i da li EU ima dovoljno instrumenata i političke volje da pregovore izvede iz zastoja.
Dijalog je započet kako bi se unapredili i normalizovali međusobni odnosi, a ključni osnov ovog procesa čini Briselski sporazum iz 2013. godine, zajedno s pratećim aranžmanima, među kojima je i uspostavljanje Zajednice srpskih opština (ZSO). Ipak, ZSO još uvek nije formirana. Bivša ambasadorka pri OEBS-u, Branka Latinović, izjavila je za Euronews Srbija da dijalog „očito ne funkcioniše“ i da je u potpunom zastoju. Njen dolazak Sorensena nije doveo do stvaranja uslova za nastavak dijaloga, a glavna prepreka ostaje formiranje ZSO.
Situacija na Kosovu dodatno se zakomplikovala nakon vanrednih parlamentarnih izbora održanih 28. decembra, na kojima je Pokret Samoopredeljenje Aljbina Kurtija osvojio skoro 50% glasova. Latinović smatra da će revitalizacija dijaloga trajati, a prve razgovore možemo očekivati tek nakon konstituisanja skupštine, što zavisi od rezultata izbora i stabilnosti nove vlade.
Visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Kaja Kalas i komesarka za proširenje Marta Kos izrazile su očekivanja da će nove institucije na Kosovu brzo biti formirane, naglašavajući da nova vlada treba da udvostruči napore na sprovođenju reformi. Očekuju se obaveze koje proističu iz sporazuma o normalizaciji, kao i sprovođenje svih prethodnih sporazuma bez daljih odlaganja.
Latinović ukazuje na važnost da vlasti u Prištini bezuslovno nastave rad na formiranju ZSO i da se stvore uslovi za povratak Srba u kosovske institucije, uključujući pravosuđe i policiju. Ona naglašava da je potrebno obezbediti funkcionalnost organa u srpskim zajednicama bez ikakvih prepreka.
Međutim, Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, ističe da trenutna geopolitička dinamika pokazuje da sam proces dijaloga ostaje nedefinisan. Kaže da se dijalog ne može smatrati „zarobljenim“, ali da je postao instrument koji EU ne zna kako da upotrebi osim za procenu napretka Srbije i Kosova.
Ona ukazuje na to da su na proces dijaloga uticale određene države članice, poput Francuske, Nemačke i SAD-a. Sa sve većim uticajem Amerike, Selaković smatra da bi ovaj proces mogao izgubiti svoju relevantnost, a da će se ključne odluke donositi na višem političkom nivou, dok će dijalog služiti kao alat pritiska na Beograd i Prištinu.
U svetlu ovih događaja, jasno je da dijalog između Beograda i Prištine zahteva hitnu revitalizaciju kako bi se postigli konkretni rezultati koji će doprineti stabilnosti u regionu.
