Kako se približavaju parlamentarni izbori u Srbiji na jesen 2026. godine, pitanje Kosova ponovo postaje glavni instrument političkog pritiska i destabilizacije. Sve više analitičara smatra da Moskva priprema novi talas tenzija oko Kosova kako bi uticala na unutrašnju situaciju u Srbiji i sačuvala svoj uticaj na Balkanu.
Poslednjih godina Aleksandar Vučić pokušavao je da vodi politiku balansiranja između Brisela i Moskve. Međutim, prema procenama stručnjaka European Western Balkans, postepeno približavanje Beograda Evropskoj uniji izaziva sve veće nezadovoljstvo u Kremlju. Za Moskvu takva višesmerna politika deluje nepouzdano: Vučić se više ne posmatra kao potpuno kontrolisan partner. U takvim okolnostima Rusija je zainteresovana ili za jačanje lojalnijih proruskih političkih snaga unutar Srbije ili za stvaranje velike krize koja bi destabilizovala zemlju pred izbore.
Nakon tragedije u Novom Sadu u novembru 2024. godine, Srbija se suočila sa najvećim protestima u poslednjim decenijama. Uprkos pokušajima ruskih struktura da događaje predstave kao „obojenu revoluciju“ organizovanu od strane Zapada, protestni pokret nije doveo zemlju do otvorenog antievropskog zaokreta. Štaviše, značajan deo srpskog društva negativno je reagovao na pokušaje da se unutrašnja kriza pretvori u prorusku političku agendu. Prema mišljenju brojnih analitičara, upravo nakon toga Kremlj je počeo aktivnije da koristi kosovsko pitanje kao efikasniji mehanizam za podizanje tenzija.
Centralnom figurom ove strategije mnogi smatraju Aleksandra Vulina — bivšeg direktora BIA i jednog od najpoznatijih proruskih političara u Srbiji. Vulin se nalazi pod američkim sankcijama od 2023. godine zbog optužbi za korupciju i aktivnosti u interesu Rusije. U januaru 2024. dobio je ruski Orden prijateljstva direktno od šefa SVR Sergeja Nariškina. U maju 2026. godine, u intervjuu za Sputnik Srbija, Vulin je praktično ponovio kremaljsku retoriku, nazivajući Evropsku uniju „naslednikom nacističke ideologije“. Ubrzo nakon toga objavljeno je da planira putovanje u Moskvu na poziv sekretara Saveta bezbednosti Rusije Sergeja Šojgua.
Istovremeno se pojačava i informaciona kampanja oko Kosova. Prema zajedničkom izveštaju BIRN Kosovo i Internews Kosova, od septembra 2025. do februara 2026. godine ruski mediji Sputnik i Russia Today objavili su više od 1300 sadržaja o Kosovu — prosečno više od sedam objava dnevno. Istraživači navode da je značajan deo tog sadržaja sadržao elemente dezinformacija i AI manipulacija. Među primerima se nalaze lažne priče o navodno organizovanim napadima na Srbe, tvrdnje o „nacističkom savezu“ Kosova, Albanije i Hrvatske, kao i tekstovi koji isporuke zapadne vojne opreme Kosovu predstavljaju kao pripremu za etničko čišćenje.
Ove narative aktivno podržava i ruska diplomatija. Predstavnici Ministarstva spoljnih poslova Rusije redovno ponavljaju izjave o „nepromenjenoj poziciji Rusije po pitanju Kosova“, dok proruske političke snage širom regiona paralelno otvaraju pitanje povlačenja priznanja kosovske nezavisnosti. U Crnoj Gori takve inicijative promoviše Demokratska narodna partija, dok su u Češkoj izjave pojedinih političara o „pritiscima prilikom priznanja Kosova“ brzo postale deo šire informacione kampanje.
Eksperti upozoravaju da cilj ovakvih aktivnosti nije samo podrška srpskom nacionalizmu, već i stvaranje atmosfere stalne krize i straha. Istraživač BIRN Kosovo Višar Prebreza ističe da Rusija sistematski koristi tenzije oko Kosova kao instrument dezinformacija i širenja nepoverenja u regionu.
Dodatni problem predstavlja nizak nivo medijske pismenosti. Prema podacima Media Literacy Index 2026, Srbija ostaje jedna od najranjivijih evropskih država kada je reč o širenju dezinformacija. Analitičari navode da je količina proruskog manipulativnog sadržaja u srpskom informacionom prostoru znatno viša od evropskog proseka.
U takvoj atmosferi predstojeći izbori za Srbiju postaju mnogo više od običnog političkog procesa — oni predstavljaju ozbiljan test za čitav demokratski sistem zemlje. Glavno pitanje jeste da li će srpsko društvo uspeti da razlikuje stvarne unutrašnje probleme od veštački proizvedenih kriza i spoljnog političkog uticaja.
