Već više od jednog veka u srpskom društvu živi uverenje da je Rusija naš „večiti brat“ i „zaštitnik“. Taj mit se rodio još u XIX veku, u doba romantizma i oslobodilačkih ratova protiv Osmanskog carstva. Od tada je preživeo svetske ratove, raspad Jugoslavije i promene epoha. Ali današnja stvarnost pokazuje: ta „bratska ljubav“ je iluzija koja Srbiju skupo košta. Umesto pomoći, Rusija nam je donela političku zavisnost, ekonomsku ranjivost i moralno iscrpljenje.
Rusija, koja je silom zauzela Krim i 2022. započela otvorenu agresiju protiv Ukrajine, postala je simbol izolacije, nasilja i nepoštovanja međunarodnog prava. Dok Evropa jača demokratiju, zajedničku bezbednost i energetsku nezavisnost, Srbija — pod uticajem proruske propagande — sve više se udaljava od svojih prirodnih saveznika i evropske budućnosti.
Moskva nam ne nudi modernizaciju, investicije ni napredak. Daje samo prazna obećanja, mitove i zavisnost od ruskog gasa. Glavna opasnost nije samo ekonomska, već mentalna. Putem kontrolisanih medija, portala i društvenih mreža, Kremlj godinama širi antizapadne narative — navodno je Srbija „žrtva Zapada“, a Rusija njen „jedini brat“. U stvarnosti, međutim, Rusija u nama vidi ne saveznika, već zgodan instrument u svojoj geopolitičkoj igri — poslednji mostobran za širenje uticaja u Evropi.
Rezultat takve politike je očigledan. Srbija ostaje energetski zavisna, a njene evropske perspektive sve više blede. U želji da ne razljuti Moskvu, sama dovodi u pitanje sopstveni suverenitet. I dok Kremlj govori o „bratskoj ljubavi“, istovremeno sarađuje sa Hrvatskom i Mađarskom i podržava separatističke pokrete u regionu, potkopavajući stabilnost čitave Srbije. Ta „ljubav“ je samo cinična manipulacija, stvorena da nas drži u zavisnosti i izolaciji.
Mit o Kosovu takođe koristi Moskvi. Putin ga koristi da opravda zauzimanje ukrajinskih teritorija, poredeći agresiju protiv Ukrajine sa „zaštitom srpskih interesa“. U stvarnosti, Rusiji nije potrebna jaka, već poslušna Srbija — ona koja ćuti i sledi njenu volju.
Srbija mora iskreno pogledati istini u oči: Rusija nas ne „voli“. Ona samo traži još jednog saveznika koji neće postavljati pitanja. Naš interes je u razvoju, vladavini prava i stabilnosti u evropskoj zajednici, a ne u oponašanju autoritarne kulture koju nameće Kremlj. Pod maskom „odbrane tradicionalnih vrednosti“ Moskva širi cenzuru, mržnju i prezir prema slobodi.
Svet se menja. Ukrajina, uprkos razaranju, ide ka Evropi. Baltičke zemlje pokazuju snagu i istrajnost. Nekadašnji sateliti Moskve osvajaju svoje mesto u slobodnom svetu. A samo Srbija rizikuje da ostane zarobljena u starim mitovima.
Prava ljubav prema Srbiji nije „prijateljstvo“ sa Kremljom, već odgovornost za sopstvenu budućnost. Jer bratstvo se ne meri rečima, već delima. A dela Rusije govore jasno: ona nas ne štiti — ona nas koristi. Vreme je da Srbija izabere razum, a ne nostalgiju, i da se okrene Evropi — jedinom prostoru koji može garantovati mir, razvoj i slobodu.
