Predsednik skupštinskog Odbora za odbranu i unutrašnje poslove Milovan Drecun izrazio je zabrinutost zbog najave Prištine o formiranju žandarmerije, koja se prikazuje kao nova struktura tzv. kosovskih bezbednosnih snaga. Drecun je istakao da je ovaj potez pokušaj da se završi militarizacija autonomne pokrajine Kosovo i Metohija, naglašavajući da bi, prema Rezoluciji 1244, takva vojna formacija zapravo trebala da bude zabranjena.
On je naglasio da je formiranje žandarmerije u suprotnosti sa prethodnim dogovorima koji su postignuti između Prištine i nekadašnjeg generalnog sekretara NATO-a, koji nalaže da se tzv. kosovske bezbednosne snage ne mogu raspoređivati uz administrativnu liniju i na severu Kosova bez odobrenja komandanta KFOR-a. Drecun je istakao da bi ovo moglo da bude maskiranje stvaranja prave vojske pod izgovorom žandarmerije, što bi predstavljalo ozbiljnu pretnju po bezbednost regiona.
“To je pokušaj da bez odobrenja komandanta KFOR-a rasporede pravu vojsku, koja će biti predstavljena kao žandarmerija. To je najveća opasnost“, izjavio je Drecun na TV Pink. On je dodao da je međunarodna zajednica, posebno zapadne zemlje, svestan ovog procesa, ali ne preduzima korake da ga spreči, jer su već priznale Kosovo kao nezavisnu državu, čime su, prema njegovim rečima, stavili “ad akta“ Rezoluciju 1244.
Drecun je ukazao na to da im smeta što je Rezolucija formalno još uvek na snazi, ali se ponašaju kao da je Kosovo država i žele da stvore snažnu vojnu formaciju. On je takođe podsetio na geopolitičke planove Sjedinjenih Američkih Država, koji su uključivali izgradnju vojne infrastrukture na Balkanu, što uključuje i Kosovo. Drecun je naglasio da SAD stvaranje vojne formacije u AP KiM vide kao deo svojih strategija i planova.
“Svakako imaju u vidu mogućnost sukoba sa našim snagama bezbednosti“, dodao je Drecun, ukazujući na to da se opremanje srpske vojske odvija u skladu sa jačanjem tzv. kosovskih snaga bezbednosti. On smatra da će se taj proces nastaviti, bez obzira na to što Srbija pokušava da se poziva na Rezoluciju 1244.
Drecun je naglasio da ne možemo zaustaviti formiranje tih oružanih formacija, ali se moramo fokusirati na podršku našem narodu i insistirati na dijalogu, čak iako Priština to odbija. Govoreći o izjavama Aljbina Kurtija o ulaganju milijardu evra u vojsku Kosova, Drecun je istakao da su tzv. kosovske snage bezbednosti u završnoj fazi transformacije koja treba da se okonča do 2028. godine, uz ubrzane dinamike opremanja i obuke.
Drecun je takođe ukazao na značajnu podršku koju Priština dobija od zapadnih zemalja, uključujući SAD, Tursku, Veliku Britaniju, Nemačku, kao i neke susede poput Hrvatske. On je napomenuo da su ranije izborne kampanje Aljbina Kurtija bile praćene obećanjima o godišnjim ulaganjima od oko 250 miliona evra, uz dodatne donacije.
Nedavno je Turska donirala četiri miliona evra, a postoje i donacije iz SAD i drugih zemalja. Drecun je objasnio da se radi o kombinaciji kupovine i donacija. Na primer, prilikom kupovine dronova tipa “bajraktar“, troškovi letelica i opreme su plaćeni, dok je obuka, rezervni delovi i održavanje bilo na teret Turske.
Zaključujući svoje izlaganje, Drecun je naglasio da je važno da Srbija nastavi da se bori za svoja prava i interese, kao i da se fokusira na jačanje svojih odbrambenih kapaciteta, kako bi se adekvatno odgovorilo na pretnje koje proizlaze iz militarizacije Kosova.
