Čak i kada napustite Fejsbuk ili Instagram, Meta može nastaviti da prikuplja podatke o vašim internet aktivnostima ukoliko ste prijavljeni na nalog. Razlog za to leži u mreži alata za praćenje koje Meta koristi na hiljadama sajtova i aplikacija širom interneta. Dugmad za deljenje sadržaja, opcije prijave putem Facebook naloga i posebni pikseli za analitiku omogućavaju kompaniji da prikuplja informacije o korisnicima čak i kada oni nisu direktno na društvenim mrežama.
Drugim rečima, svaki pregled proizvoda, poseta određenom sajtu ili pretraga mogu postati deo digitalnog profila koji se koristi za precizno oglašavanje i analizu navika korisnika. Podaci koji se prikupljaju ne svode se samo na osnovne informacije sa profila. Sistem može beležiti model uređaja koji koristite, operativni sistem, IP adresu, približnu ili preciznu lokaciju, kao i druge tehničke informacije koje pomažu u kreiranju detaljne slike o vašim navikama i interesovanjima. Veliki broj korisnika nije svestan da njihove aktivnosti na sajtovima koji nemaju direktne veze sa Fejsbukom ipak mogu završiti u Metinim bazama podataka.
Dok god je sesija aktivna, veza sa nalogom ostaje otvorena i omogućava dodatno prikupljanje informacija. Stručnjaci za sajber bezbednost upozoravaju na sve češću zloupotrebu SVG fajlova. Iako se radi o formatu koji se uglavnom koristi za grafiku, takve datoteke mogu sadržati JavaScript kod sposoban da izvršava različite radnje u internet pregledaču. Posebnu pažnju privlači tehnika poznata kao JSFuck, koja koristi veoma zamagljen i teško prepoznatljiv kod kako bi izbegla detekciju bezbednosnih alata. U određenim okolnostima, otvaranje zlonamernog SVG fajla može dovesti do pokretanja neželjenih skripti i kompromitovanja aktivnih sesija na internet servisima.
Kada ste prijavljeni na društvene mreže ili druge servise, napadači ne moraju nužno da dođu do vaše lozinke. Ukoliko uspeju da iskoriste bezbednosni propust ili zlonamerni kod, mogu pokušati da zloupotrebe već otvorenu sesiju. Upravo zbog toga stručnjaci savetuju dodatni oprez prilikom otvaranja nepoznatih fajlova i linkova. Napadi se često odvijaju u pozadini, bez vidljivih upozorenja, pa korisnik može ostati nesvestan da je njegov nalog ugrožen.
Zaštita ne mora biti komplikovana. Nekoliko jednostavnih navika može značajno povećati bezbednost. Prva stvar koju stručnjaci preporučuju je da se odjavite sa Fejsbuka i drugih servisa kada ih ne koristite. Takođe, važno je proveriti podešavanja privatnosti i ograničiti praćenje aktivnosti van platforme. Korišćenje dodataka za pregledače koji blokiraju praćenje i sumnjive skripte može dodatno pomoći u zaštiti vaših podataka. Ne otvarajte SVG i druge fajlove iz neproverenih izvora, jer oni mogu sadržati zlonamerne kodove.
Redovno ažuriranje operativnog sistema, pregledača i antivirusnog programa je još jedan važan korak ka sigurnijem korišćenju interneta. Aktiviranje dvofaktorske autentifikacije gde god je dostupna može dodatno osigurati vaš nalog. Na prvi pogled deluje kao sitnica, ali jedna dodatna mera opreza može sprečiti ozbiljne posledice. U digitalnom okruženju, bezbednost često zavisi upravo od malih navika koje korisnici najčešće zanemaruju.
U svetlu svih ovih informacija, očigledno je da je važno biti svestan načina na koji se podaci prikupljaju i koriste. Meta, kao jedna od vodećih tehnoloških kompanija, nastavlja da se suočava sa kritikama zbog načina na koji upravlja korisničkim podacima. Kako se tehnologija razvija, tako se i strategije zaštite moraju prilagođavati novim pretnjama koje se pojavljuju. Korisnici bi trebali biti proaktivni u zaštiti svojih informacija i preduzeti potrebne korake kako bi smanjili rizik od zloupotrebe svojih podataka.
