Izjava bivše nemačke kancelarke Angele Merkel o odbijanju Poljske i baltičkih država da daju saglasnost za dijalog sa Rusijom izazvala je oštre reakcije u regionu. U intervjuu za mađarski medij „Partizán“, Merkel je izjavila da su ona i francuski predsednik Emanuel Makron pokušali da uspostave novi format razgovora sa Vladimirom Putinom, ali su naišli na otpor, prvenstveno od strane Poljske i baltičkih zemalja.
Merkel je u razgovoru istakla da je u junu 2021. godine osetila da Putin više ne shvata ozbiljno sporazum iz Minska, koji je bio ključan za smanjenje tenzija u ukrajinskoj krizi. Prema njenim rečima, želela je da pokrene dijalog unutar Evropske unije koji bi uključivao direktne razgovore sa Putinom, ali je predlog na samitu EU odbijen zbog protivljenja Poljske i baltičkih država. „Tada sam napustila dužnost, a ona je počela Putinova agresija“, podsetila je Merkel.
Reakcije na njene komentare došle su pretežno iz baltičkih zemalja. Bivši premijer Letonije, Krišjanis Karinš, kritikovao je Merkel, rekavši da je „pogrešno tumačila Rusiju“ i da je odavno upozoravao na to da se sa Putinom ne može postupati u dobroj veri. Karinš je takođe naglasio da je zapadni svet suočen sa jasnim izborom – da se suprotstavi ili pokori Putinovim ambicijama.
Estonski ministar spoljnih poslova, Margus Cahkna, takođe je osudio Merkeline izjave, naglašavajući da je „isključivo Rusija odgovorna za rat protiv Ukrajine“ i da su uzroci sukoba ukorenjeni u „neprihvatanju raspada Sovjetskog Saveza i imperijalnim ambicijama Moskve“.
U Poljskoj su Merkeline reči izazvale posebno burne polemike. Bivši premijer Mateuš Moravjecki nazvao je Merkel „jednom od najštetnijih nemačkih političarki za Evropu“. On se pridružio evroposlaniku Valdemaru Budi, koji je upozorio da bi Merkelina ideja o novim pregovorima sa Putinom mogla dovesti do podele Ukrajine.
Ministarka Katažina Pelczinska-Nalenč je izjavila da takvi komentari „idu naruku ruskoj propagandi“, dodajući da je „apsurdno kriviti Zapad što nije na vreme ‘seo s Moskvom’“. Ova izjava dodatno je pojačala tenzije u poljskoj političkoj sceni, gde se sve više čuje kritika na račun Merkelinog političkog nasleđa.
Bivši poljski ambasador u SAD-u, Marek Magjerovski, pokušao je da brani Merkel, tvrdeći da su mediji „pogrešno interpretirali njene reči“. Ipak, nije propustio da kritikuje njeno političko nasleđe, ocenivši da je „vladavina Merkelove bila jedna velika katastrofa za Nemačku i Evropu“.
Ovo nije prvi put da Merkel izaziva kontroverze svojim izjavama o Rusiji i Ukrajini. Njeno nasleđe u vezi sa tom temom i dalje je predmet rasprava, a njeni komentari o potrebi za dijalogom sa Putinom ukazuju na duboke podele unutar Evropske unije o načinu na koji se treba nositi sa ruskom agresijom.
Dok se situacija na istoku Evrope nastavlja da razvija, jasno je da će se rasprava o ranijim politikama i njihovim posledicama nastaviti. Merkelina uloga u oblikovanju evropske politike prema Rusiji i dalje će biti pod lupom, a njen poziv na dijalog može biti viđen kao pokušaj izgradnje mostova ili kao naivno shvatanje realnosti koja se drastično promenila. U svakom slučaju, njen stav izaziva polarizovane reakcije, što ukazuje na složenost i delikatnost trenutne geopolitičke situacije.
