Pretnja Irana da će bombardovati svakoga ko pokuša da prođe Ormuskim moreuzom predstavlja ozbiljan rizik za globalno snabdevanje energentima, s obzirom na to da približno petina svetske trgovine naftom i gasom prolazi kroz ovaj strateški važan moreuz. Ovu situaciju komentarisao je stručnjak za energetiku iz Saveza energetičara, Željko Marković, koji je istakao značaj ovog pitanja za globalnu ekonomiju.
Marković je ukazao na to da se trenutna cena nafte kreće nešto iznad 80 dolara po barelu, dok se cena gasa penje do 45 evra po megavat-satu. On je naglasio da je tržište trenutno izuzetno osetljivo zbog obustave proizvodnje i isporuke iz Katara, što dodatno komplikuje situaciju. „Zavisnost od nafte, gasa i ostalih energenata, kao i njihovi međusobni uticaji, dovode do nepredvidivih i značajnih promena cena. Pre neki dan stigla je vest da je Ormuski moreuz zatvoren. Iran je zapretio da će bombardovati svakog ko pokuša da prođe tim moreuzom, što bi praktično obustavilo trgovinu naftom iz svih ovih zalivskih zemalja, a to čini 20% ukupne svetske trgovine naftom“, naveo je Marković.
Cene tečnog gasa nastavljaju da rastu, a s obzirom na to da grejna sezona još uvek traje, Marković je skrenuo pažnju na to da je popunjenost skladišta u Evropskoj uniji na istorijskom minimumu. „Trenutno su skladišta u EU popunjena u proseku oko 30%. Nemačka i Francuska su na 20% popunjenosti, dok je Italija na 40%. Zvaničnici EU procenjuju da će, uprkos ovome, biti dovoljno gasa da se prođe kroz ovu sezonu, osim ako ne dođe do nekog pogoršanja vremena tokom marta. Mart je mesec kada rezerve padaju na minimum i od aprila počinje punjenje novog gasa“, objasnio je Marković.
Visina cena energenata zavisiće od dužine sukoba, naglasio je Marković. „U početku možda neće biti velikih skokova cena, ali ako sukob postane dugotrajan, možemo očekivati istorijske maksimume, kao što smo imali 2022. godine kada je cena nafte dostigla oko 120 dolara po barelu. To se može ponovo dogoditi i u vezi s gasom, što će odmah uticati i na cene električne energije“, dodao je on.
Evropa je značajno zavisna od uvoza energenata, posebno gasa i nafte. Marković je objasnio da desetak procenata ukupne potrošnje gasa u Evropi dolazi sa Bliskog istoka, posebno iz Katara, te je neophodno razmišljati o alternativama. „Sjedinjene Američke Države su najveći snabdevač tečnog prirodnog gasa, a sada se razrađuju scenariji ko bi mogao da zameni alžirski gas. Pitanje je da li će SAD moći povećati isporuke ili će se eventualno tražiti zamena u Nigeriji ili Angoli“, rekao je Marković.
Nezavidna pozicija Srbije dodatno komplikuje situaciju. Marković je naglasio da Srbija ne proizvodi značajne količine nafte ili gasa. „Mi proizvodimo nešto malo u odnosu na naše potrebe, pa smo stoga zavisni. Situacija se dodatno komplikuje zbog NIS-a, tako da nismo u zavidnom položaju. Što se tiče električne energije, Elektroprivreda Srbije može da proizvede potrebne količine, tako da tu ne očekujem veće oscilacije“, zaključio je Marković.
U svetlu ovih događaja, važno je pratiti razvoj situacije na globalnom tržištu energenata, jer bi eventualne promene mogle imati dalekosežne posledice ne samo za ekonomije zemalja u regionu, već i za celokupni globalni sistem snabdevanja energentima. Pratite nas na našim društvenim mrežama i pretplatite se na naše izdanja kako biste bili u toku s najnovijim informacijama.
