Mali maturanti se suočavaju sa jednim od najvažnijih izbora u svom životu – izborom srednje škole. Ova odluka nije jednostavna, a stručnjaci upozoravaju da je situacija na tržištu rada sve neizvesnija zbog brze promene zanimanja. Ključna briga je kako pomoći deci da donesu odluke koje neće ograničiti njihove buduće mogućnosti.
U Jutarnjem programu Euronews Srbija diskutovali su psiholog Slađana Jarić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola Milorad Antić, kao i dr Ranko Rajović, osnivač NTC sistema i šef katedre za obrazovne neuronauke na Pedagoškom fakultetu u Kopru.
Dr Rajović naglašava da je važno pripremiti decu za svet koji se brzo menja. „Naša istraživanja pokazuju da se u poslednjih desetak godina pojavilo mnogo novih profesija koje ranije nismo mogli ni da zamislimo. Deca ne bi trebala da uče napamet, već da razvijaju sposobnost razmišljanja i povezivanja informacija“, ističe on.
Jedan od izazova s kojim se mladi suočavaju je njihova zavisnost od tehnologije, što može uticati na razvoj kritičkog mišljenja. „Veštačka inteligencija i digitalni alati su brži i precizniji kada su u pitanju informacije. Ako se deca oslanjaju samo na to, gube sposobnost samostalnog zaključivanja“, dodaje Rajović, naglašavajući da škola treba da bude mesto za razvijanje razmišljanja, a ne samo reprodukciju znanja.
Prema dr Rajoviću, najbolji pristup donošenju odluka o srednjoj školi je zajednički rad roditelja i dece. „Deca koja imaju jasnu želju mogu je slediti, ali je najbolje da odluke donose zajedno sa roditeljima. Pre 20. godine, mozak još nije potpuno zreo za donošenje ključnih odluka“, napominje on.
Psiholog Slađana Jarić ističe da se interesovanja dece razvijaju mnogo ranije nego što se to misli u trenutku upisa u srednju školu. Roditelji često imaju strahove i dileme. „Profesionalna orijentacija počinje u ranom detinjstvu, kroz igru i interesovanja. Problem nastaje kada se ta interesovanja ne prepoznaju ili kada roditelji projektuju svoje želje na decu. Roditelji se često plaše da će jedan izbor odrediti čitav život, što nije tačno“, objašnjava Jarić.
Ona naglašava važnost razgovora sa decom o njihovim interesovanjima i emocijama. „Roditelji bi trebali da slušaju svoju decu mnogo ranije, a ne tek u osmom razredu. Važno je razumeti njihove strahove i dati im prostor za istraživanje. Mnogi mladi menjaju interesovanja i zanimanja tokom života, tako da jedan izbor ne treba smatrati konačnom sudbinom“, dodaje Jarić.
Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola, naglašava da profesionalna orijentacija mora biti sistemski uređena i obavezna. „Profesionalna orijentacija treba da bude zakonski regulisana. Učenici moraju biti testirani kako bi se utvrdile njihove sposobnosti i interesovanja, a zatim upoznati sa zanimanjima na tržištu rada. Tek tada mogu doneti informisanu odluku zajedno sa roditeljima“, ističe Antić.
On dodaje da se obrazovni sistem brzo menja kako bi pratili potrebe tržišta rada. „Zanimanja se menjaju i nestaju, a nova se brzo pojavljuju. Škole moraju da se prilagođavaju tržištu rada ili će njihovi programi postati neupotrebljivi. Danas već imamo nova zanimanja poput mehatronike, logistike i transporta, što pokazuje da obrazovanje mora da se prilagođava potrebama privrede“, zaključuje Antić.
U zaključku, izbor srednje škole je važan korak u životu mladih, a donošenje te odluke zahteva pažljivo razmatranje i podršku roditelja i stručnjaka. Deca treba da budu osnažena da istražuju svoja interesovanja i da shvate da jedan izbor ne definiše celu njihovu budućnost.
